Ovo je Virtuelna Sreda — naša nedeljna rubrika u kojoj skrećemo sa svakodnevnih vesti i vodimo vas na putovanje kroz vreme. Zaboravite na trenutak na današnje gužve, radove na putevima i aktuelne gradske teme. Zavirujemo u daleku budućnost našeg kraja i pitamo se: kako će Požarevac i naša okolina izgledati kada decenije i vekovi urade svoje?
Nekadašnji kilometri prašine i industrijske razdaljine između Požarevca i Kostolca i zvanično su otišli u istoriju. Do ove 2133. godine, proces urbanog i infrastrukturalnog spajanja dva najveća centra našeg okruga završen je vizijom koja je nekadašnjim generacijama delovala kao čista naučna fantastika.
Ono što je početkom 21. veka izgledalo kao geografski i ekološki izazov, postalo je najambiciozniji urbanistički projekat u ovom delu Evrope.
Metro i megastrukture: Povezanost u tri minuta
Okosnica nove aglomeracije, popularno nazvane Veliki Požarevac, jeste ultra-brza linija magnetnog metroa (MagLev) koja povezuje centar Požarevca sa kostolačkom obalom Dunava. Sa svega tri stanice i prosečnom brzinom od preko 300 km/h, putovanje od požarevačkog Centra za kulturu do kostolačkog keja sada traje kraće nego što je nekada trajalo čekanje na semaforu kod Sunčanog parka.
Za one koji više uživaju u pogledu, izgrađena je mreža panoramskih žičara visoke propusne moći. Kabine na visini od 80 metara pružaju spektakularan pogled na zelene pejsaže koji su zamenili nekadašnje industrijske pogone.
Rekultivacija kopova: Od rudnika do podzemnih gradova i ekosistema
Najveće čudo 2133. godine leži u potpunoj transformaciji nekadašnjih površinskih kopova.
Klenovnik kao futuristički ekološki park: Nekadašnji površinski kop pretvoren je u gigantski biomičkim kupolama prekriven botanički rezervat i jezero sa plutajućim stambenim zonama. Snaga geotermalnih izvora otkrivenih na velikim dubinama danas greje kompletnu severnu zonu grada.
Ćirikovac i podzemni metro-prolazi: Prostranstvo Ćirikovca više nije praznina. Njegov reljef iskorišćen je za izgradnju višenamenskih podzemnih prolaza, trgovačkih centara i istraživačkih kompleksa sagrađenih direktno u slojevima stena, čime je očuvana površinska priroda, a postignuta vrhunska energetska efikasnost.
Petka: Novi geografski i kulturni centar
Smeštena tačno na polovini puta, Petka više nije selo između dva grada — ona je postala novi, moderni centar spojenog jezgra.
Sa svojim monumentalim staklenim tornjevima, finansijskim distriktom i centralnom stanicom gde se ukrštaju linije podzemnog metroa i vazdušnih žičara, Petka je doživela potpunu renesansu. Nekadašnja brda oko Petke sada su uređena u moderne terasaste vrtove, dok se na mestu gde su se nekada spajali lokalni putevi danas nalazi centralni Trg Budućnosti sa svetlosnim instalacijama koje u realnom vremenu prikazuju energetski balans celog okruga.
Godina 2133. dokazala je da granice postoje samo u mašti. Požarevac i Kostolac više ne gledaju jedan u drugog preko industrijskih kopova i prašnjavih puteva — oni danas dišu kao jedno.
Povezane vesti
Požarevac olimpijski grad — Plamen na Čačalici i hipodromska dresura dronova 2132. godine
Novi most preko pruge u Maloj Krsni biće otvoren sutra
Požarevac po peti put ugostio decu sa Kosova i Metohije