U svečanoj sali Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ u Požarevcu, 14. aprila, održana je promocija četvrte zbirke poezije „Dragi moj gospodine“ Jelene M. Ćirić, pesnikinje koja svoj stvaralački put gradi u Pragu. Okupljena publika bila je svedok književnog događaja u kome je poezija progovorila u više glasova, u međuprostoru reči, muzike i slike.
Moderatorka večeri, Branka Pražić, preuzela je ulogu više sagovornika nego voditelja. Njeno vođenje nije težilo hronologiji ili informaciji, već atmosferi: kroz dijalog sa autorkom, uspela je da otvori put ka suštinskim pitanjima koja Jelenina poezija pokreće. Bilo je to veče u kome je reč imala težinu, ali i tišina svoju punoću.
Pesnik i kantautor Branko Pražić, svojim muzičkim intermecima, nijansirao je ukupni doživljaj večeri. Njegova interpretacija pesme „Ima neka tajna veza“ bila je zvučna parabola o nevidljivim nitima koje povezuju poeziju, muzičko osećanje i vizuelnu umetnost. U tom takvom prostoru, stihovi Jelene M. Ćirić odzvanjali su jasnije – kao glasovi koji dolaze iznutra, ali se tiču svih.
Posebnu dimenziju večeri donelo je video-obraćanje reditelja Lordana Zafranovića. Njegov osvrt na zbirku bio je pogled senzibilnog posmatrača koji, navikao na vizuelno mišljenje, u stihovima Ćirićeve pronalazi „niz vrlo jasnih prizora“. Ljubav, kako je istakao, zauzima „strašno mnogo vremena i prostora u našim životima“, a u ovoj zbirci dobija formu razmenjenih pogleda, unutrašnjih monologa i prećutanih istina. Njegove reči ukazuju na ključnu odliku ove poezije – njenu sposobnost da vizualizuje emociju, da oslika intimu.
„Dragi moj gospodine“ je zbirka u kojoj se ljubav ne prikazuje kao osećanje uzvišenosti, već kao prostor kretanja – ponekad ka drugom, ponekad ka sebi. Njeni stihovi izmiču književnim konvencijama o ljubavnoj poeziji: lišeni patetike, a prožeti intimnom preciznošću, oni se bave odnosima u svoj njihovoj složenosti – od blizine do otuđenosti, od strasti do tišine. U svakom zapisu oseća se težnja ka razumevanju, a ne presuđivanju.
Poezija Jelene M. Ćirić otvara prostor za preispitivanje – ne samo intimnog, već i društvenog. Njena rečenica nije dekorativna, već promišljena, često na rubu narativnog, ali uvek u službi emocionalne i intelektualne iskrenosti. Njene pesme su ujedno i svedočanstva i upitnici – o ljubavi, o odnosu prema sebi, prema onom „drugom“, ali i prema tišini.
Zbirka je objavljena u izdanju „Prometeja“, izdavača koji neguje autorsku poeziju i otvara prostor za glasove koji prevazilaze lokalne okvire. Ranije su objavili i Jeleninu zbirku „Muške pesme“, u suizdavaštvu sa Udruženjem Srba iz Slovačke. Prevođenje njenih pesama na slovački jezik, u prevodu Miroslava Demaka, samo je jedan od pokazatelja da se poetski jezik Ćirićeve razume i van kulturnog konteksta iz kojeg polazi.
Promocija zbirke „Dragi moj gospodine“ predstavlja svojevrsnu umetničku skulpturu od reči, zvuka i slike. U njoj je bilo moguće osetiti šta znači biti savremen, a ostati duboko uronjen u čovekovu egzistencijalnu potragu. Bilo je to veče u kojem poezija nije bila povod, već ishodište – ne kraj, već početak razgovora koji tek treba da se vodi, u nama i oko nas.
Izvor/foto: Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“
