Volim narodne poslovice. Dogodi se da poneka i nije sasvim odgovarajuća jer je sročena da se rimuje, a onda ne može baš sve – i rima i doslovna poruka (i jare i pare, da se poslovicom potpomognem). Korisne su kad hoćemo da se kratko izrazimo, ne gubeći vreme. Većina ljudi ih odlično zna, pa je mogućnost nesporazuma minimalna. Još ako su one latinskog porekla, e tada stvari postaju još ubedljivije. Kako je lepo reći “Quod licet Iovi, non licet bovi“. Niko se neće tako lako uvrediti kao kad biste rekli što pristaje bogu, ne pristaje volu, ili – stoji mu kao piletu sisa (s oproštenjem). Latini imaju još mnogo domišljatih poslovica. Moj favorit je proverbija eventus stultorum magister est – iskustvo je škola budalama. Niko nema ništa protiv iskustva, već samo protiv toga da se ono uzima kao vrhovno znanje. Šta ako je neko ceo život sticao pogrešna iskustva uzdajući se u njih, umesto da otvori knjigu i nešto nauči?
U senci latinskih sentencija nalaze se brojne izreke i u drugih kultura. Uostalom, prepoznaćete ih. Ne samo po tome što zaista imaju semantičku i filosofsku vrednost, već i stoga što su se neke našle i u našem moralnom kodu. Veliki broj naših poslovica ima direktne pretke u opštem znanju ranijih pokolenja, čak i iz najranijih perioda ljudskog roda.
- Bog nije mogao biti svuda, pa je stvorio majke.
- Mudar čovek čuje jednu reč, a razume dve.
- Iskustvo je reč kojom ljudi nazivaju svoje greške.
- Sa novcem u džepu vi ste mudri, lepi i lepo pevate.
- Stareći, čovek vidi lošije, ali više.
- Nauči da ćutiš, kako bi znao da govoriš.
- Gde Đavo ne može sam, on tamo pošalje vino.
- Ono što kod pametnog postigne razum, kod glupog postignu batine.
- Od uspeha do neuspeha je jedan korak, a obratno je dug put…
- Dabogda bio zdrav, bogat i nepoznat.
- Kakva god da je slatka ljubav, džem od nje nećete skuvati.
- Birajući između dva zla, pesimista će odabrati oba.
- Čast je kao mleko: uprlja se od najmanje trunčice.
- Ako se problem može rešiti novcem, onda to nije problem, već – trošak.
- Čovek mora da živi barem zbog radoznalosti.
- Roditelje uče decu da govore, deca roditelje uče da ćute.
- U nevolji zakucaj prijatelju na vrata i otvoriće ti se oči…
- Braću i sestre upoznaš tek kod deobe nasledstva.
- Decu upoznaš tek kad ostariš.
- Čovek planira, a bog se smeje.
- Ćutanje je dobro za mudre, a još bolje za glupe.
- Svi smo napravljeni od istog testa, ali su nam rerne različite.
Kruži anegdota za koju mnogi tvrde da je tačna. Tražio je profesor da mu učenik kaže jednu poslovicu. Učenik je odgovorio: “Ko umije – njemu dvije“. Kada mu je profesor rekao – “Navedi nam još jednu“, učenik je odgovorio: “Pametnom je i jedna dosta“. Smesta je dobio jedinicu, ali i osećaj iznenadne slobode.
U sledećem nastavku: taj 24. mart…
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
