U subotu, 22. februara 2025. godine održan je prvi čas u Školi šaha, koja se sprovodi u Biblioteci u Kostolcu, Ogranku Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, u saradnji sa Šahovskim klubom „Rudar“ Kostolac. Polaznici su dobili prve lekcije o šahu, kao i prigodne poklone od predsednika šahovskog kluba, Bobana Maksimovića.
Šah je igra bogata simboličkim funkcijama i igra sa visokim stepenom složenosti i čvrstim pravilima. Veza šaha i matematike istraživana je kroz istoriju od strane klasičnih mislilaca epohe. Među velemajstorima značajan broj su matematičari. Šah je pravedna igra, jer u njemu nema laži i prevare. Naš veliki šahovski velemajstor Ljubomir Ljubojević rekao je da je „šah svet bez laži, prevare i demagogije zato što pobedi uvek onaj koji sledi zakonitosti šaha primenljive u životu – onaj ko ume da planira u šahu, on će umeti da planira i u životu, onaj ko ume da raspoređuje vreme i resurse u šahu, on će umeti da raspoređuje i vreme i resurse i u životu“.
Inače, pravom prapostojbinom šaha smatra se Kina – 64 polja šahovske table odgovaraju 64 trigrama ji đinga. Šah je dugo bio privilegovana igra, za aristokratske porodice i vladare, sakrivena od običnog naroda. Put šaha do Evrope išeo je od dvorova Kine i Indije, preko arapskih zemalja, do Španije i Italije. Katolička crkva ga je u 16. i 17. veku prihvatila i vrlo brzo svrstala među sedam viteških veština. Svaki vitez je, pored jahanja, mačevanja, borbi kopljem, lukom i strelom, plivanja, pisanja sviranja i pevanja, morao da zna osnove šaha, inače nije mogao da bude prolašen za viteza. Šah je zatim stigao na univerzitete, a od sedamnaestog do devetnaestog veka najveći centri šaha bili su u Nemačkoj, Poljskoj, Austriji, Češkoj i Francuskoj, da bi tek nakon toga postao dostupan i širokim narodnim masama.
Puno je diskusija o tome kako decu, naročito mlađu, uvoditi u šah. U šahu, slično kao i u muzici i matematici, nije presudno prethodno iskustvo, a vrhunski rezultati mogući su i kod veoma mladih ljudi. Deca mogu da uče šah već sa 3 ili 4 godine. Kada dete igra šah, automatski mu sinhronizovano rade obe hemisfere mozga, a mozak funkcioniše na idealnoj frekvenciji od 6 do 10 herca. Šah je u mnogim zemljama uveden kao školski predmet, redovan ili izborni, budući da deca, igrajući šah razvijaju i zadržavaju koncentraciju duži vremenski period, što olakšava učiteljima i učiteljicama da im održe buduću pažnju na časovima.
Osim edukativnog karaktera, šah ima i vaspitni i takmičarski karakter, ali i četvrtu dimenziju, a to je prihvatanje ferpleja: kroz igranje šaha dete uči da prihvata pobede i poraze.
Još neke od dobiti od igranja šaha:
• Šah je moćno sredstvo kojim se vežba rešavanje problema;
• Šah doprinosi razvoju dečjih kognitivnih veština;
• Šah uči decu vrednostima ozbiljnog i vrednog rada;
• Šah uči samopoštovanju, ali i poštovanju protivnika;
• Šah izgrađuje timski duh, dok istovremeno jača individualnost;
• Utiče drastično na koncentraciju, vizuelizaciju, odmerenost, analizu, apstraktno mišljenje, planiranje, intuiciju;
• Šah čini dete pametnijim.
Izvor i foto:Biblioteka u Kostolcu, Ogranak Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac
