U Velikom Gradištu je juče, pred spomenicima stradalima za slobodu Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu, svečano obeležen jedan od najvećih srpskih praznika, Vidovdan.
Uz opelo, u prisustvu brojnih građana, počast stradalima polaganjem venaca na spomenike borcima palim u ratovima za oslobođenje Srbije odali su predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić i predsednik Skupštine opštine Vladimir Štrbac, predstavnici Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918. i građanin, potomak ratnika Milutin Perić.
“Danas je Vidovdan ‘Dan tužne slave! Evo dana opevana, evo dana oslikana, evo dana oplakana, evo nam opet srpskog Vidovdana.’ Ovim rečima otpočinjao bi svoju vidovdansku besedu Sveti vladika Nikolaj.“, rekao je u obraćanju prisutnima profesor istorije Nenad Mihajlović – Goja.
“I, zaista, ne postoji u srpskom rodu ni jedan datum toliko opevan, toliko slavljen i toliko pominjan na sve moguće načine nego što je to današnji dan. Na današnji dan, pre 634 godine, na Gazimestanu desila se sudbonosna bitka, sukob civilizacija, kontinenata, religija, ali i poimanja sveta i Boga. Bilo je kroz našu burnu istoriju još mnogo ratova, mnogo bitaka, verovatno većih i po mnogo čemu značajnijih, ali ni jedna nije ostavila tako duboke tragove u srpskom narodu kao što je to Kosovska bitka.
Na Kosovu je 1389. uspostavljena duhovna vertikala srpskog roda i postavljen putokaz ka carstvu nebeskom.
U teškim, mračnim i tlačnim vremenima ropstva srpski narod je uz gusle stvarao, slušao i prenosio hiljade i hiljade stihova koji opevaju hrabrost, junaštvo i nepokolebljivu slobodoljubivost kosovskih junaka i mučenika. Generacije i generacije Srba slavile su kosovske junake, divili se herojstvu i junaštvu Obilića, Kosančića i Toplice Milana. Plakali su i saosećali sa bolom kosovke devojke i majke Jugovića i tako sačuvali u celom rodu iskru vere i slobode. Ta iskra zapalila je plamen slobode u Orašcu i Takovu. Kosovski mit nije u srpskom narodu opstajao kao apstraktna metafora, već je postao sastavni deo srpske nacionalne svesti i merilo kojim se definiše srpsko nacionalo biće.
Ta težnja ka slobodi, ta vera u Boga i Božiju pravdu stvorili su onu čuvenu krilaticu: ‘Za krst časni i slobodu zlatnu’. Sa tim rečima na usnama jurišali su i ginuli naši div-junaci i na Kumanovu, Bregalnici, Ceru, Kolubari, Vranjevcu, Mačkvoom kamenu, Kajmakčalanu, Solunskom frontu. Neki od njih su naši preci čija smo imena danas pomenuli i pomolili se za spokoj njihovih duša do velikog dana vaskrsenja.
I one strašne 1941. godine, kada je cela Evropa stenjala pod fašističkom čizmom, srpski narod je odabrao carstvo nebesko i odlučno rekao ‘Ne’ sili mraka i zla.
Noseći duboko u svojoj duši vidovdanski zavet, Srbi su kroz sve burne vekove opstajali i postojali jer ‘Dok je Srba, biće i Vidovdana!’.
Na današnji Vidovdan, sa ponosom se sećamo svih naših palih junaka i mučenika, od tog boja na Kosovu pre 634 godine pa sve do heroja sa Košara i Paštrika, i molimo se za njihove duše. Neka im bude večno sećanje i slava im!“, poručio je Mihajlović sa ovog svečanog skupa.
Venac je danas položen i na spomenik meštanima Velikog Gradišta, streljanim tokom Drugog svetskog rata na mestu zvanom Prevod.
Izvor i foto: Opština Veliko Gradište
