Svakog dana, a da to i ne primetimo, koristimo razne izreke, poštapalice ili dosetke da najkraćim, često i duhovitijim, putem objasnimo ili prokomentarišemo neku situaciju. Nije to ništa čudno. Ljudski rod je uvek težio tome da se lakše razume, a da pri tom ne uvredi drugog. Mnoge od tih izreka koje koristimo nalaze se u kolektivnom fundusu i drugih naroda, pa onda možemo sresti gotovo iste oblike. Ima, naravno, i razlika. Recimo, ono što su za nas španska sela (pueblos españoles, nešto nerazumljivo, daleko i nepoznato), za Francuze je to nešto poreklom iz Kine, za Špance su to grčke nerazumljive reči…Eto, svako je prilagodio sebi.
Mi imamo običaj da kažemo: “U tuđoj ruci komad veći“. Kad sam nekom prilikom kolegi na festivalu u Rusiji počeo da objašnjavam kako su svi ljudi zavidljivi, potegao sam tu poslovicu. On mi je smesta odgovorio: “Kod nas se kaže – kod komšije uvek je trava zelenija“ (“У соседа всегда трава зеленее“). Pošto je u tuđoj ruci uvek komad veći, tako se i meni više dopala njihova izreka, pa kad god sam mogao, vrativši se u Srbiju, koristio sam je u srpskoj varijanti, što je izazivalo laskavo divljenje kod sagovornika (“vidi ti, kako se on setio“). Naravno da mi je prijala ova mala “krađa“. Međutim, isto to je uradio i moj kolega, samo dan posle razmene ovih nacionalnih umotvorina. On je za šankom, dečku koji mu je dao isto tako dobru kafu kao i meni, rekao da je moja kafa bogatija čokoladom, a onda dodao kroz smeh: “В чужой руке больший кусок“ (u tuđoj ruci komad veći).
S komadom i travom smo nekako izašli na kraj. Međutim, kada smo videli kako se jedna glumica gotovo histerično, izveštačeno smeje gledajući film njene rivalke, hteo sam da prokomentarišem, onako, “an passan“ našoj izrekom – smeje se kao luda na brašno. Međutim, smesta sam odustao. Nije bilo toliko problem prevoda (Смеется как сумасшедший над мукой), mada bi i tu bilo detaljisanja. Zašto? Ruska imenica мука je međujezički homonim, izomorfa. To će reći – istog je grafičkog oblika kao naša reč muka, ali ne znači muku, već brašno! S tim bih se izborio, međutim, zastao sam jer ne bih znao da objasnim prijatelju zašto se baš neko smeje na “muku“, odnosno na brašno. Kad sam se vratio, potekao sam iz moje bogate lingvističke biblioteke rečnike i uspeo da se informišem. Prema nekim istraživanjima, sve je krenulo od antičkih Grka; neko voli da kaže – od starih Grka, mada ja mislim da je bilo mnogo i mladih Grka. Pošto je kod njih dugo vladao politeizam (mnogobožje), oni su verovali da bogovi umiru svake godine, a na proleće se opet rađaju. Duše mrtvih bi izlazile na svetlost dana, gde su bile nezaštićene. Jedina zaštita od duhova, smatrali su i stari i mladi Grci, bio je smeh i veselje.
U periodu dok su bogovi bili “mrtvi“ (ili bar u zimskom snu) ljudi su izlazili na trgove, pozorišta su prikazivala komedije, a najpopularniji likovi za ismevanje bile su tvrdice, koji su pojam za grčki mentalitet. Setite se, uostalom, Kir Janje.
Komičari bi tada bili posipani brašnom kako bi izgledali bledi kao duhovi, pa je tada, u ko zna kom obliku, nastala izreka koja je kod nas stigla nepromenjena – smeje se kao lud na brašno (γελάει σαν τρελός με το αλεύρι). To što je ovaj izraz došao, logično, preko Makedonije, dobio je još jedno značenje. Makedonci su, po verovanju, mentalno obolelim ljudima čitali molitve nad brašnom od koga su kasnije pravili pogačice koje bi pojeli. Obavezno uz smeh, jer smeh je najbolji lek (eto jedne provereno korisne izreke – pod uslovom da se ne smejete drugom).
U sledećem nastavku: “Noć u doba korone“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
