Najava o ukidanju sporazuma stiže mesec dana pre stupanja na snagu izmena nemačkog Zakona o useljavanju radne snage, koji će olakšati prijem radnika iz zemalja koje nisu članice Evropske unije.
Šta se ukida?
Savezna agencija za zapošljavanje Nemačke i Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije potpisale su u januaru 2013. godine Sporazum o posredovanju u privremenom zapošljavanju srpskih radnika u Nemačkoj.
U projekat Tripl vin bile su uključene Srbija, Bosna i Hercegovina i Filipini.
Predviđeno je i da odlazak osoblja u Nemačku ne sme da stvori nedostatak medicinskih sestara u zemljama porekla, odnosno da dovede do odliva mozgova.
Do novembra 2019, više od 3.000 medicinskih sestara iz ove tri zemlje je zaposleno u Nemačkoj. Iz Srbije ih je otišlo 784.
Ove godine je trebalo da budu raspisana tri nova konkursa, ali ih – makar prema najavama ministra Đorđevića – neće biti.
„Na poslednji objavljeni konkurs prijavilo se 70 ljudi, međutim, neće svi prijavljeni otići na rad u Nemačku“, navode u NSZ-u.
Koji će konkursi biti stopirani, šta će se promeniti kada sporazum bude raskinut i hoće li Srbija trpeti nekakve posledice, BBC je pokušao da sazna u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali odgovor nije stigao do nastanka ovog teksta.
Tačan broj medicinara iz Srbije u Nemačkoj?
Nacionalna služba za zapošljavanje Srbije je za sedam godina trajanja projekta posredovala „za oko 730 medicinskih i pedijatrijskih sestara i tehničara“, piše u odgovoru ove službe na pitanja BBC-ja.
Kako navode iz GIZ-a, od 2013. do 2019. godine kroz projekat je regrutovano 784 negovatelja iz Srbije.
Pošto odlazak preko NZS-a nije jedini način za nalaženje poslova u Nemačkoj, nema preciznih podataka koliko je tačno medicinskog osoblja otišlo da radi u toj zemlji.
Ali ukidanjem jednog sporazuma. država ne može da spreči radnike da odu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta kritikovao učešće države, odnosno Nacionalne službe za zapošljavanje, u procesu slanja srpskih medicinara u Nemačku na osnovu postojećeg sporazuma.
Nedavno je, gostujući na Hepi televiziji, poručio nemačkom ministru zdravlja da ne dolazi po medicinsko osoblje posle uvođenja novog zakona.
„I sad kad nam dođe u martu ova odluka Nemačke, na koju se ježim što naši mediji za sto, dvesta evra im puštaju te oglase ‘e dođite u Nemačku 1. marta, Nemačka će da vas primi sve’. Špan, fantastičan, sposoban, nemački ministar zdravlja kaže – e, dolazim ja u Srbiju da vam pokupim medicinske sestre. E nećeš majci da dolaziš ovde“ – poručio je Vučić.
Šta se menja od 1. marta?
Prema novom zakonu, svi koji žele da se zaposle u Nemačkoj, moraće da dobiju zvaničnu potvrdu o utvrđivanju ekvivalentnosti profesionalne kvalifikacije, navedeno je na sajtu Ambasade Nemačke u Srbiji.
Kada dobiju ovu potvrdu, kvalifikovani radnici i stručnjaci moraće da podnesu zahtev za izdavanjem vize kako bi otputovali u Nemačku i prihvatili radno mesto za koje su obučeni.
Oni kojima nemačke vlasti priznaju samo delimične profesionalne kvalifikacije, mogu da traže vizu za stručno usavršavanje.
Ljudima koji žele da odu, a ne nađu posao unapred, ali znaju nemački jezik i imaju dovoljno novca da pokriju troškove života, na raspolaganju je šestomesečna viza za traženje posla.
Neka od pravila važiće samo za određene starosne grupe.
Tako kvalifikovani radnici stariji od 45 godina moraju da pokažu ugovor o radu koji im obezbeđuje zakonom određenu minimalnu zaradu ili dokaz o starosnoj penziji čija visina pokriva osnovne životne troškove, navedeno je na sajtu ambasade.
Mlađi od 25 godina mogu da dobiju vize za nastavak školovanja.
