Pravoslavni vernici danas slave praznik Iznošenje Časnog krsta, ustanovljen u spomen na istovremenu pobedu Grka nad Saracenima i Rusa nad Bugarima. Prema predanju, obe vojske su pred sobom nosile krstove iz kojih je zasijala nebeska svetlost, donoseći im snagu i pobedu.
Praznik je ustanovljen u vreme vladavine grčkog cara Manuila i ruskog kneza Andreja. Tada je odlučeno da se svakog 14. avgusta Časni krst iznosi iz crkve Svete Sofije – najpre na sredinu hrama, a potom ulicama, kako bi mu se narod poklonio i prisetio Božije pomoći u teškim vremenima.
Nije se iznosio običan krst, već upravo Časni Krst čuvan u hramu carskog dvora. Dan ranije bio bi prenet u Svetu Sofiju, odakle je nošen ulicama Carigrada radi osvećenja zemlje i vazduha. Nakon četrnaest dana svečano je vraćan u hram carske palate.
Ovaj praznik otvara dvonedeljni Gospojinski post i podseća vernike na snagu vere, jedinstva i molitve.
Srećan post svim vernicima – neka vas kroz duhovni put prate mir, zdravlje i ljubav.
