Predaja Sablje

Pred još jedne Ljubičevske konjičke igre (2)

OSMATRAČNICA VESTI
Dragi Ivić

Znamenja, nagrade i priznanja LjKI

Vitezovi, sablje, medalje, pehari, plašt..

Kao i svako tamičenje, i LjKI su imale i imaju svoja prepoznatljiva znamenja, priznanja i nagrade. Grafički prepoznatljiv znak (logotip) Igara rezultat je domaćih snaga. Akademski slikar, šef dizajnerskog odeljenja u “Prosveti“, Vojislav Voja Nedeljković načinio je višestruko upotrebljiv znak. Na kružnoj podlozi nalazio se stilizovan, propet konj sa slobodnim uzdama. Konj je ostao do sada isti, samo što mu je sedamdesetih godina dodata potkovica iznad uzdi. U krugu se nalazi tekst “Ljubičevske konjičke igre – Požarevac“ na ćiriličnom pismu. On je upotrebljiv u svim grafičko-štamparskim tehnikama i koristi se i danas.

Opštinski turistički savez odlučio je, uz saglasnost Organizacionog odbora, da se vitezu Igara, pobedniku višeboja, dodeli specijalno priznanje koje će se razlikovati od drugih. Dodeljivao se “zlatni konj“, statueta koju je dizajnirao naš veliki vajar, Nebojša Mitrić. Izliveno je samo sedam komada. Prvih šest pobednika dobilo je statuetu, dok je sedma poklonjena vojvodi igara, Milivoju Živanoviću. Ona se čuva u spomen-sobi gde se nalazi od njegove smrti kao poklon porodice. Treba reći da za prve igre nije stigla gotova statueta, pa se organizator snašao na sledeći način: pozajmio je sličnu od jednog građanina, “pozlatio“ ju je i privremeno dao pobedniku. Na postolju te statuete koja se i danas čuva kod vlasnika pisalo je da se daje vitezu za osvojeno prvo mesto.

Vitez Prilazi Bini

Pobednik je bio atraktivno obučen i obeležen u času primanja priznanja. Došlo se na ideju da se crvenim plaštom ogrne, a da se taj plašt iduće godine preda novom pobedniku. Plašt je crvene boje, opšiven žutim gajtanom i zakopčava se samo pod vratom. Nije tačno utvrđeno od kada se stvarno predaje plašt jer na fotografiji drugog pobednika igara tog plašta nema. Izvesno je da je plašt počeo da se viđa na pobednicima od trećih Igara, a da se 1974. godine prešlo sa dekorativnih uniformi (francuskog modela) na današnje uniforme, koje su stilizovana narodna nošnja u približnom rasporedu boja srpske trobojke.

Onih šest statueta pozlaćenog konja brzo su podeljene. Onda se rodila nova ideja: da se umesto konja dodeljuju zlatna, srebrna i bronzana medalja. Organizator je smatrao da je to dobra ideja jer se nadao da će na nekoj Olimpijadi, nekada, i višeboj u nekom obliku ući u program. Medalje su bile dobra i univerzalna ideja, pa je odlučeno da se u najkvalitetnijoj trci “Ljubičevo“ takođe dodeljuju medalje. To se i danas čini. Kada je protokom vremena došlo do situacije da neki vitezovi budu višestruki pobednici, rodila se ideja da se baš za njih spremi neko posebno priznanje. Tako je izrađena specijalna plaketa u obliku potkovice sa ispisanom lentom “Vitez LjKI“ i pločicom s imenom dobitnika. Prvi dobitnik bio je Rade Milovanović. Izuzetno, ova plaketa dodeljena je za životno delo Blagoju Uroševiću, doživotnom generalnom sekretaru Konjičkog društva.  Nisu to bila jedina priznanja. Povodom jubileja Igara dodeljivana su takođe posebna priznanja. Prvi put se to dogodilo za desetogodišnjicu, kada su specijalne plakete dobili zaslužni pojedinci i ustanove. Te plakete su bile istog ranga – srebrne, odnosno posrebrene. Izlivala ih je, odnosno gravirala “Mosna“ u Donjem Milanovcu, deo fabrike “Megaplast“. Ona je, praktično, uvećani amblem Igara u odgovarajućoj ukrasnoj kutiji.

Zid Slavnih

Treba navesti da do 1980. godine nijedan član Organizacionog odbora ili Turističkog saveza (organizacije), niti bilo koji građanin Požarevca nije dobio to priznanje. Tek od 1981. godine počinje dodela i domaćim pregaocima. Rešenje za ta priznanja uradio je akademski slikar Aleksandar Pajvančić. Ona je stilizovanija, modernija. Reč je o figuri konja u slobodnom hodu. Uz luksuzno opremljenu i zlatotiskom obeleženu kutiju ide i pismeno priznanje – diploma kao znak uspešne saradnje.

Najznačajnije znamenje Igara je svakako zastava. Ona se koristi prilikom otvaranja i zatvaranja Igara na samom hipodromu. Po pravilu je podiže prošlogodišnji pobednik. Zastava je veličine 150 x100 cm, sa zlatnim gajtanom i resama dugim 10 do 15 centimetara. Po završetku Igara spušta je novoproglašeni pobednik zajedno s gradonačelnikom, koji je  i predsednik Organizacionog odbora. I oko nje ima protivrečnih podataka. Sve do 1990. godine zastava se vijorila i u gradu i na hipodromu. Početkom devedesetih godina zastava se podiže i spušta samo na Hipodromu.

Posebna atrakcija je sablja! Posle pozlaćenih figurina konja i medalja, ona je postala glavna, simbolična nagrada pobedniku višeboja. Prvi dobitnik sablje koja je nagrada prelaznog tipa, bio je Dragiša Marković. Njemu je dr Dušan Antić predao 1998. godine, pored plašta, i sablju. Na sablji je izgravirana viteška poruka: “Ne vadi me bez povoda, ne vraćaj me bez časti!“ Pokazalo se da je sablja pun pogodak! Ona je oduvek bila simbol viteštva, a sa stanovišta protokola i kao izvanredan rekvizit. Scenaristi svečanog defilea imali su mogućnost koju su maksimalno iskoristili: čin primopredaje sablje. Zaista, trenutak kada predsednik Organizacionog odbora prima sablju od ranijeg pobednika da bi je predao novom, na hipodromu, jeste izuzetno svečan i uzbudljiv.

U sledećem nastavku: “Prateće manifestacije Igara“

Tekstove objavljujemo utorkom

 

 

 

 

 

 

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)