Građani Srbije koji nisu stekli formalno obrazovanje kroz školski sistem, ali i svi oni koji to jesu, ali žele da se bolje pozicioniraju na tržištu rada, uz pomoć Pasoša kompetencija mogu da sertifikuju svoje neformalno znanje stečeno kroz rad tokom života, kako bi lakše došli do željenog posla.
Projekat „Pasoš kompetencija”, koji je do sada sprovodila Mreža aktivista za Pasoš kompetencija (MAPS) uz podršku nemačkog GIZ-a, od jeseni će nastaviti da sprovode i savetnici u Migracionim servisnim centrima (MSC) Nacionalne službe za zapošljavanje.
Pasoš kompetencija je savetodavni instrument za identifikaciju sposobnosti, veština i kompetencija koje su stečene tokom celog života, kroz školovanje i rad, obavljajući volonterske delatnosti, baveći se hobijem ili obavljajući neke poslove i dužnosti u krugu svoje porodice. Pasoš se razlikuje od klasičnog karijernog savetovanja po tome što je više usredsređen na osnaživanje savetovane osobe, na jačanje njenih profesionalnih kvaliteta kroz definisanje stručnosti koje već poseduje, kao i na prepoznavanje neiskorišćenih potencijala za razvoj novih stručnosti.
Ovaj instrument građanima će pružiti još kvalitetnije savetovanje i podršku pri definisanju i vrednovanju znanja, veština i iskustava stečenih tokom života. Pasoš kompetencija može biti efikasan instrument i za pomoć poslodavcima u procesu profesionalne selekcije ili sistematizacije radnih mesta.
Cilj projekta „Pasoš kompetencija” treba tražiti u podsticanju na celoživotno učenje i aktivniju ulogu pojedinca na tržištu rada.
Šta je „Pasoš kompetencija”?
Pasoš kompetencija je savetodavni instrument koji se sastoji od šest poglavlja.
Prvo poglavlje – ”Moj život – pregled” predstavlja retrospekciju dosadašnjeg života klijenta, gde savetnik podstiče klijenta i uz njegovu pomoć izrađuje “Liniju Života”, vizuelni prikaz dosadašnjih perioda ili događaja koji su bili presudni za sticanje znanja, veština i kompetencija klijenta.
U okviri drugog poglavlja predstavljaju se različiti primeri iz dosadašnjeg rada sa klijentima, koji za klijenta predstavlja tehničku i sadržajnu pripremu za naredna bitna poglavlja.
Poglavlje tri podrazumeva detaljnu razradu ličnih oblasti delovanja klijenta poput školovanja, dodatnog usavršavanja, poslovnog života i prakse, domaćinstva i porodice, hobija i interesovanja, služenja vojnog roka ili civilnog služenja vojnog roka, političkog ili socijalnog angažmana i posebnih životnih situacija.
U okviru četvrtog poglavlja izrađuje se bilans kompetencija koje je klijent uočio tokom popunjavanja trećeg poglavlja. Klijent određuje dalji tok procesa, odnosno određuje kako će se odnositi prema svim saznanjima prepoznatim u oblastima delovanja, ali i kako ih može koristiti za buduće planove u životu. Klijent tu definiše koje kompetencije želi da nadograđuje, koje sposobnosti dalje da razvija i koja interesovanja želi da sledi, ali i koje slabosti želi i može da prevaziđe.
Poglavlje pet pruža klijentu mogućnost da definiše realan cilj ili ciljeve i planira korake koji će ga voditi ka tim ciljevima. Posle ovih pet celina, klijent postaje svestan svojih veština i kompetencija, definisao je svoja interesovanja, ciljeve i buduće korake, što znači da može pristupiti Pasošu plus, odnosno ući u poglavlje šest.
Pasoš plus nudi klijentu konkretna uputstva za pripremu dokumentacije za konkursanje za posao, odnosno pripremu za intervju, preciziranje kompetencija, prikupljanje svedočanstava i sertifikata, potvrda i drugih dokaza o ranijim radnim angažmanima.
Šta pokazuje dosadašnja praksa?
Savetodavni proces u okviru Pasoša kompetencija ne može se završiti u jednom danu ili u par sati. Prema dosadašnjoj praksi u Srbiji, potrebna su bar tri susreta savetnika i klijenta u trajanju od najmanje 90 minuta. Savetnik Migracionog servisnog centra NSZ u Beogradu Miroslav Jović navodi da je u komunikaciji sa klijentom ključno pomoći mu da se oslobodi, otvori prema sebi i prepozna svoja znanja i veštine značajne na tržištu rada.
– Razgovor koji se vodi u više sesija trebalo bi da otvori klijenta kako bi prošao kroz svoj celokupni radni iskustveni period života. Treba uzeti u obzir i prijavljeni i neprijavljeni radni staž, ono što je osoba radila u okviru svoje delatnosti i van nje, šta je radila u porodici. Upravo je to Pasoš kompetencija, ako neko, na primer, u kući kreči, lepi tapete, ako je bio pomoćni radnik u gradnji svoje kuće, da se to sve uzima u obzir. Ljudi treba da dobiju potvrdu da je to poslodavcima vredno – objašnjava Jović.
Potvrda „Pasoš kompetencija“ se izrađuje po završetku četvrtog poglavlja. To je poseban dokument, za koji klijent sam odlučuje da li će ga priložiti uz radnu biografiju (CV) prilikom konkurisanja za zaposlenje. Ova potvrda, između ostalog, sadrži i spisak kompetencija poput komunikacije na maternjem jeziku, stranom jeziku, matematička, naučna i tehnološka znanja, digitalna znanja, društvene i građanske, kao i preduzetničke i umetničke kompetencije.
Pasoš kompetencija mogu da dobiju svi kandidati, ali koliko će određenih veština, znanja i iskustava biti uneto u potvrdu, zavisi od toga da li klijent može navedene poslove da obavlja samostalno i u njemu nepoznatom kontekstu, kao i da li može i drugima da objasniti ili pokaže kako se određeni posao obavlja.
Ivana Ristićević iz GIZ-a kaže da su građani koji su im se do sada obraćali za pomoć dobro prihvatili Pasoš kompetencija. Prema njenim rečima, projekat je već pokazao dobre rezultate u osnaživanju osoba iz osetljivih ili teško zapošljivih kategorija da se istaknu na tržištu rada, pogotovo što njegova primena ne zavisi od obrazovanja i socio-ekonomskog statusa klijenta.
– Upoznajući se sa korisnicima koji imaju sertifikat o svojim kompentencijama, poslodavci će biti osvešćeniji da je to nešto što treba uzeti u obzir. Recesija radne snage dodatno je potvrda da je potrebno zapošljavati ljude zbog njihovih znanja, veština i isukustava, ne zbog formalnog obrazovanja – kaže Vinka Žunić iz MAPS-a.
Projekat „Pasoš kompetencija” i integracija projekta u mrežu Migracionih servisnih centara NSZ, podržani su u okviru globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Centri za Migracije i Razvoj“ ZME, koji u Srbiji sprovodi GIZ. Filijale NSZ pri kojima rade Migracioni servisni centri (MSC) nalaze se u Subotici, Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Kraljevu, Kruševcu, Boru, Novom Pazaru i Vranju.
