Da li su narodne mudrosti uvek tačne i primenjive?
Verujete li narodnim mudrostima? Najčešće – da, jer je reč o saznanjima, iskustvima koja su brušena i dokazivana vekovima. Nećete naći izreku koja se može u potpunosti osporiti, jer svaka od njih je sačinjena i preživela stoga što je bila namenjena određenoj situaciji ili grupi ljudi. Kada neko u društvu kaže “Quo licet Iovi, non licet bovi“ – što pristaje bogu (Jupiteru), ne pristaje volu, malo ko će se trgnuti, jer će smatrati da se to ne odnosi na njega, već na nekog ko se usudio da radi šta mu ne priliči. A ljudi najteže sebi sude, zar ne?
Narodne izreke imaju i svoju parafrazu, često duhovitu, koliko da nas podseti da ne moramo uzimati sve zdravo za gotovo. Izvesno vreme, šezdesetih godina, kod nas se vrtela uzrečica – “kao što reče Mao Ce Tung“ (po novome – Cedung). Zašto? Zato što su Kinezi tokom “kulturne revolucije“ nosili knjižice s njegovim izrekama, a svaki značajniji govor završavali tim rečima. Potom je zavladala moda karikiranja kineskih izreka (“kako god se okreneš…“ nastavak znate), pa je stvorena i jedna šaljiva: “Jedna stara kineska poslovica kaže da ne treba previše verovati starim kineskim poslovicama“.
Ko je od koga pozajmljivao? Narod od pisaca, ili pisci od naroda? Često citiramo Vuka St. Karadžića, pozivajući se na njegove izreke. A one najčešće nisu njegove, nego ih je on prikupio i potrudio se da ne izgube sočnost originala. Meni najdraža je: “Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da“. Ali, to nije sve. Na stolu mi stoji, kao lep podsetik, izvanredna zbirka Albina Vilhara “Latinski citati“, koju je u svojoj ediciji “Korist i razonoda“ objavila Matica srpska ranih osamdesetih. Preporučujem vam da nabavite (ako već niste) tu dragocenu knjigu. Zašto? Osim što je lepo ponekad koristiti sublimisana znanja Latina, jer su ona utkana u mnoge oblasti našeg života, primetićete još nešto: Vilhar je s lakoćom pronalazio sličnosti, pa i istovetnosti s našim izrekama. Svaka treća, četvrta izreka semantički je istovetna onome što je Vuk prikupio, a mi koristimo. To jeste jedan od dokaza da ljudi, nezavisno od toga gde žive, slično ili isto razmišljaju. Evo, uostalom nekoliko lepih primera:
- Volens – nolens (hteo – ne hteo).
- Par pari refertur (vratiti milo za drago).
- A capite ad calcem (od glave do pete).
- Ad multos anos! (na mnogaja ljeta).
- Alba avis (bela vrana).
- Arboribus folia adddere (dodavati drveću lišće, mlatiti praznu slamu).
- Calamitas nulla sola (nesreća nikad ne dolazi sama).
Pored mnogih izreka, autor je naveo i da se iste takve, ili srodne, nalaze i kod nas u Vukovim zbirkama, čime je odao priznanje i našim umotvorinama.
U slovenskoj literaturi i narodnom pamćenju imamo poslovice koje nisu doslovno prevedene, ali imaju isto značenje. Mi kažemo – “U tuđoj ruci komad veći“, a Rusi – “Kod komšije je trava zelenija“. Kod Srba je popularna izreka “kad mačke nema – miševi kolo vode“. Rusi kažu gotovo isto – “Mačka iz kuće, miševi u ples“. Naša izreka da nesreća nikada ne dolazi sama ima istovetnu rusku verziju – “Беда никогда не приходит одна“. Mi kažemo – “Sirotinja nije greh“, Rusi to isto – “ Бедность не порок“. “Bez muke nema nauke“ u ruskoj verziji zvuči – “bez truda nećeš uloviti ribu ni u bari“. “Ko se čuva – i bog ga čuva“ je doslovni prevod ruske izreke “Бережёного Бог бережёт“. Kada se vratimo s nekog puta mi kažemo “Svuda pođi, ali kući dođi“, a Rusi u promenjenom obliku to isto – “u gostima je lepo, ali je kod kuće lepše“ ( “В гостях хорошо, а дома лучше“). Ovaj niz može da zauzme još pet-šest stranica (najmanje), pa ćemo ga završiti još jednom istovetnom izrekom: “Sve je dobro što se dobro svrši“, ili – “Всё хорошо, что хорошо кончается“.
Kao što vidimo, mudrost naroda je neisrcpna, ponekad i uzaludna, jer se toga setimo tek kada pogrešimo. Stoga je moj favorit bio i ostao Viljem Šekspir, čovek koga mnogi osporavaju, a koji je za sobom ostavio ogromno delo. Pored drama, za koje se zna da nisu sve istog kvaliteta (ne vredi divinizovati sva njegova dela, jer se igra relativno mali broj njih, i to baš onih koja su prošla test vremena), on je ostavio brojne sonete i izreke. One su vrlo često izvučene iz njegovih komada, ponekad poetične, a mogu biti i korisne, ako ništa drugo, “sakupljačima beskorisnog znanja“, ako ih neko bude pitao na nekom kvizu, ili hoće da na mrežnoj grupi podele svoje zakasnelo otkriće. Evo nekih koje stvarno vrede spomenuti:
- “Svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu.“
- “U ljubavi pravoj nikada ništa nije teklo glatko.“
- “Slabosti, ime ti je žena!“
● “Grešiti je ljudski, praštati božanski, ali ja nisam Gospod“.
● “Govornici nisu dobri radnici“.
● “Dobro otvori oči kad se ženiš, a posle ih zatvori!“
● “Ðubre zna samo za smrad“.
● “I đavo može citirati Sveto pismo za svoje potrebe“. - “Posle tridesete svako odgovara za svoje ime“.
Meni je najomiljenija ona koja se nalazi u naslovu ovog teksta – “Prerušite se, dolaze prerušeni“. Okrenite se oko sebe, pogledajte pažljivo svoju okolinu i smesta će vam biti jasno koliko je ova izreka i tačna i korisna.
U sledećem nastavku: “Lutka na koncu“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
