Proslaviti 144. godina postojanja biblioteke „Srboljub Mitić“ (čiji su koreni u Čitaonici Ignjata Bajlonija 1879. godine i Narodnoj biblioteci „14 oktobar“, 1966. godine) u društvu dragi ljudi: književnika, slikara, vernih korisnika i posetilaca Biblioteke – korisnika, mladih glumaca, dece, bibliotekara iz susednih opština – nešto je najlepše i najradosnije što nam se dogodilo 11. aprila 2025. godine. Ovaj radosni trenutak, podeljen je i sa onima, koji zbog obaveza nisu bili prisutni svečanoj akademiji, ali su mislili na nas.
Srdačnu dobrodošlicu gostima uputila je direktorka Biblioteke, Danijela Božičković Radulović:
„…Uvaženi gosti, drage kolege, prijatelji knjige i čitanja, poštovaoci kulture, napisane, izgovorene i sačuvane reči, i kao i dela umetničkih, dobro vam veče. I dobro nam došli. Stajati pred vama, govoriti u ime ustanove koja broji 144 godine čitalačke kulture, koja se formirala kao Družbena čitaonica sa fondom od 12 knjiga, a sada, na svojim policama ima 47.000 knjiga, velika je čast i još veća odgovornost. Pred onima koji su bili, koji jesu… i koji će biti. Biti bibliotekar, čuvar knjiga i sabirač svekolikog znanja, privilegija je i blagoslov. Biti to danas, u vrtoglavom protoku informacija i digitalnih sadržaja, pre svega je izazov. U pokušaju da sačuva ono najvrednije iz lokalne tradicije koja je čini jedinstvenom, nacionalne koja joj daje identitet, ali i svetske čiji je sastavni deo, današnja Biblioteka, uprkos svemu, mudro se prilagođava različitim vremenima, opstaje i ostaje središte znanja, kulture i prosvećenosti. Svega toga ne bi bilo bez znanja, stručnosti i posvećenosti čuvara tog blaga koje se nalazi među koricama knjiga i zidovima Biblioteke. Šta mi, bibliotekari, zapravo radimo? Istražujemo, inoviramo, ispitujemo, u stalnom pokretu, u borbi za vidljivost i u traganju za stabilnim mestom na bibliotečkoj mapi, a začarani svetom knjiga, nesamerljivim i neuhvatljivim.
Uprkos činjenici da pripadamo kružoku manjih, opštinskih biblioteka, nastojimo da pokažemo da je veličina samo stvar percepcije i da ukoliko umemo da upotrebimo i predstavimo ono što nam je dato, granice ne postoje. To dokazujemo obiljem raznovrsnih programa i projekata koje realizujemo, uz veliko razumevanje, pomoć i podršku velikog broja saradnika, profesionalaca i ustanova sa kojima smo na istom zadatku – omogućiti slobodan pristup informacijama, širiti obrazovanje i podizati kulturnu svest svakog pojedinca, pa time i čitavog društva. Lokalna zajednica i Opštinsko rukovodstvo stub su na koji se oslanjamo, i koji odgovara našim potrebama i zahtevima. Jer, naše su potrebe- potrebe svakog građana.
Ukoliko napravimo samo uzgredni osvrt na period od proslave prethodnog jubileja, do danas, imamo se čime pohvaliti: učestvovali smo u stručnim skupovima, ugostili smo eminentne pisce iz zemlje, ali i iz inostranstva, realizovali smo različite programe, družili se sa mladima i najmlađima prateći njihov rast i razvoj i aktivno učestvujući u vaspitno-obrazovnom procesu, trudeći se da Biblioteka postane sastavni deo u miljeu njihovog rasta-fizičkog, duhovnog i intelektualnog. Dočekivali smo mališane i đake u Biblioteci ali i nosili knjige i slikovnice deci koja ne stižu lako do biblioteke. Sve navedeno i još mnogo nepomenutog, samo su različiti načini da se istraje na putu istovetne misije koju bismo suštinski mogli opisati eliptičnim uzvikom Dositeja Obradovića: „Knjige, braćo moja knjige, a ne zvona i praporce!“ I danas, u kompleksnom virtuelnom svetu, knjiga uspeva da nađe svoje mesto. I ima je svuda: na policama knjižara i biblioteka, u digitalnim kolekcijama, na društvenim mrežama. Jer knjiga nikad ne izlazi iz mode. Čuva prošlost. Ispisujući, hvata trenutak. Daje šlagvort budućnosti. A mi, čuvari knjiga i sabirači znanja, bludimo između dva sveta, knjiškog i realnog, sa željom da ih približimo i pomirimo. Ponekad se i obeshrabrimo. A onda, iz nekog pritajenog dela naše svesti, u koju se neprimetno upisuje sve što pročitamo, iskrsnu reči našeg nobelovca: „Gledajući oko sebe očajnu rugobu i mnogostruke i teške posledice nerada i nehata, zarekao sam se da ću raditi, mišlju i rukama, za sebe i za druge, uvek i svuda, ali raditi. Tako da trajno živim u plodnom pokretu i korisnim promenama.“ U tom duhu, neka započne i proslava ovog Jubileja.
U rečima je moć. One stvaraju slike i sećanja. One bude, motivišu, dovode do uspeha i ostvarenja cilja. Naš cilj je jednostavan, logičan, precizan i jasan- U Bibliotekama mora da struji dobra energija, mladost, radost i da nema prašine. To je i lajt-motiv naše ustanove kulture, ove godine.
Dragi ljubitelji knjige, cenjeni gosti i prijatelji culture, Danas slavimo svetlo koje knjige donose u naš život i domove – one brišu prašinu sa naših misli, otvaraju srca i hrane našu maštu. Biblioteka nije samo prostor, to je utočište ideja, umetnosti i budućnosti. Kod nas nema prašine – jer svaka stranica ovde živi i diše za one koji žele da sanjaju i stvaraju.“ Onaj ko je od početka imao viziju kako treba da izgleda jedna moderna biblioteka (bez prašine), i posle 8 godina nalazi se na istom mestu’ na čelu Opštine Malo Crniće-Mališa Antonijević. Velika zahvalnost Opštini i opštinskom rukovodstvu na podršci i pomoći za sve što je Biblioteka uradila u prethodnom periodu.Prisutnima se obratila poznata srpska književnica iz Praga JELENA ĆIRIĆ,
i predstavnik Biblioteke iz Golubca, Milen Bogojević.
U kulturno umetničkom delu programa učestvovale su: Radica Pavlović, Aleksandra Marković, i Milica Davidović.
Tradicionalno su uručene nagrade naj-čitaocima, pobednicima u literarnom i likovnom konkursu „Div – Stigu“, darodavcima knjiga (kojim smo obogatili knjižni fond).
Glumačka ekipa iz Vršca „SMEHULjCI VAU ARS“ i književnica Verica Preda izveli su igrokaz po bajci objavljenoj u Zborniku „Od TIK TAKA do TIK TOKA“ u izdanju biblioteke „Srboljub Mitić“, po istoimenom konkursu.
Autor: Zorka Stojanović
Foto: Biblioteka „Srboljub Mitić“ Malo Crniće
