U susret predstojećem prazniku ljubavi koji se širom sveta obeležava 14. februara, u Biblioteci u Kostolcu, Ogranku Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, u četvrtak 9. februara, održana je radionica pod nazivom „Naslikano s ljubavlju“.
Srpska pravoslavna crkva 14. februara obeležava Svetog mučenika Trifuna, ali se takođe, širom sveta, proslavlja i Dan zaljubljenih ili Sveti Valentin. Iskazuje se ljubav putem poruka, nekada rukom pisanih, danas elektronskih, organizuju se prijatna iznenađenja za voljene, kupuju se sitni pokloni, priređuju svečane večere. I tako, ljubav zvanično ima svoj dan, pa je tema radionice, shodno tome, bila posvećena ljubavi i iskazivanju ljubavi voljenim osobama. Pravljene su čestitke sa porukama ljubavi, čitane su priče o svecima i o poreklu praznika, pravljeni su bukmarkeri (obeleživači knjiga) i pletene korpice od pamučnog konca.
Učesnici radionice bili su učenici izdvojenog odeljenja iz Klenovnika (Osnovna škola „Jovan Cvijić“ Kostolac), zajedno sa svojim učiteljicama Vesnom Pešić Životić i Sanjom Tizmanov. Radionicu su vodile Renata Minić, diplomirani bibliotekar savetnik i Nevena Vuksanović, diplomirani bibliotekar, a u sprovođenju radionice bili su uključene i Violeta Kevro, likovna umetnica i Ana Hranisavljević, profesorka srpskog jezika i književnosti.
Izložba radova sa radionice biće otvorena 14. februara.
O poreklu praznika
Luperkalije
Luperkalije je naziv za drevni rimski verski praznik, odnosno svetkovine koje su se po tradiciji održavale od 13. do 15. februara, i čija je svrha bila duhovno pročistiti grad, zaštititi ga od zlih duhova i doneti plodnost i zdravlje. Veruje se da poreklo te svetkovine potiče od još ranije slične svetkovine poznate pod imenom Februa, po kome mesec februar dobio ime. Luperkalije su bile slične nekim drugim pastoralnim svetkovinama klasičnog sveta, uključujući starogrčke gde se slavio bog Pan. Stari Rimljani su 14. februara slavili boga Fauna, zaštitnika pastira.
Sveti Trifun
Ovaj svetitelj je živeo u trećem veku posle Hrista kao siromašni mladić, koji je bogatima čuvao guske i još od detinjstva imao je blagoslov božji da može da leči ljude i životinje i isteruje iz njih zle duhove. Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan čija je kćerka Gordijana bila duševni bolesnik i nijedan od tadašnjih lekara nije mogao da joj pomogne.
U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom je iz nje progovorio zli duh, koji ju je bio zaposeo i rekao da njega niko iz nje ne može isterati, osim Trifuna. Nije, međutim, rekao o kom se Trifunu radi pa je car redom dovodio mnoge tog imena dok „po Božjoj volji“, u maloazijskoj Frigiji ne pronađoše skromnog guščara Trifuna. Doveden u Rim, on je uspešno izlečio devojku i car ga, naravno, bogato nagradio, ali je ovaj, u povratku kući, usput sve dragocene darove razdelio sirotinji. U selu je nastavio da živi kao i ranije, čuvajući guske, ali i u sve zdušnijim molitvama i sve većoj pobožnosti. Znajući za njega i Božju milost kojom je zračio, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredi da ga bace u tamnicu i na najveće muke. Ali, Trifunovu veru ništa nije pokolebalo pa su ga ubili mačem. Čak i pred smrt, Trifun se pomolio Bogu i predao dušu svoju svom Tvorcu svome.
Sveti Valentin
U hrišćanskoj epohi Valentin, mučenik iz III veka n.e. bio je svetitelj koga su poštovale mlade devojke nesrećne u ljubavi. Kada je imperator Klaudijus II odlučio da su neoženjeni muskarci bolji vojnici od onih koji imaju žene i porodicu, zabranio je brak mladim muškarcima koji bi bili njegovi potencijalni vojnici.
Valentin je uvideo koliku nepravdu ovim svojim postupkom čini imperator, pa je rešio da i pored svega nastavi da venčava mlade ljubavnike u tajnosti. Kada su ove njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudijus je naredio da ga ubiju. Ubijen je 14. februara 269. godine nove ere. Legenda kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarovoj ćerki – u pismu je bio žuti šafran sa potpisom „od tvog Valentina u znak zahvalnosti na toplini koju je pokazala prema njemu“. Dogodilo se čudo i devojka je progledala. Od tada potiče poznata tradicija da
muškarci pišu ženama slatke poruke.
Izvor i foto. Narodna biblioteka „Ilija M.Petrović“ Požarevac, ogranak Kostolac
