Da zaokružimo priču o našoj ergeli. Pred sam rat, 1914. godine, ergela je imala 156 kobila i preko 200 omadi. Ergela je stradala u oba svetska rata. U Prvom svetskom ratu nijedno grlo nije stiglo do Krfa. Zbog nedostatka hrane morala su da budu ubijena, a mnoga grla završila su kao preko potrebna hrana izgladnelim vojnicima. Između dva svetska rata konjarstvo je obnavljano onoliko koliko je bilo sredstava, pa je i Ergela delimično obnovljena. Već 1920. počela je obnova kupovinom 25 kobila matičnog zapata i priplodnog pastuva Monastera Drugog. Nešto kasnije, 1924. godine iz Francuske stižu nova grla. Međutim, Ergela se našla na udru velikih poplava marta 1937. godine kada je stradalo mnogo grla i objekata. Neposredno pred početak rata Ergela ima čak 344 grla, od čega 100 pastuva i 70 kobila punokrvne i polupunokrvne rase. Za vreme Drugog svetskog rata pljačkaju je i Nemci. Oni su u Ergeli zatekli preko 500 rasnih grla. Odabrali su ona s najboljim pedigreom i odveli ih u Nemačku. Kraj rata Egela je dočekala sa 83 grla (23 punokrvna arabera i 20 konja engleske čistokrvne rase). Za vreme rata izgubljeno je 40% konjskog fonda u Srbiji.
Ipak, jedna dragocenost je slučajem ostala netaknuta: grlo Mani Mejker (Money Maker). Njega je državi poklonila Edit Dan Beti (Edith Dunn Beatty) supruga “kralja bakra“ ser Alfreda Čestera Betija, predsednika AD Rudnik Trepča. Ona ga o svom trošku šalje do Skoplja gde ga 26. septembra 1934. godine preuzimaju ljudi iz Ergele “Ljubičevo“ i smeštaju u svoje štale. Ergela je uspela da sačuva ovo dragoceno grlo. Inače, navedimo i jedan utilitarni podatak iz svakodnevice Ergele: tadašnji “Građanin“ u broju 54 od sedmog jula 1921. godine navodi da je u Ljubičevu svečano otvorena renovirana gostionica “Knjaz Mihailo“, jedino dobro mesto za provod izletnika. Renoviranje je platila Uprava Državne ergele na čijem čelu je bio Jovan Nikolić. U “Putovođi (adresaru) kroz Požarevac i Srez“, priručniku koji je priredio 1939. godine Gradimir D. Vulović, Državna ergela Ljubičevo nalazila se u telefonskom imeniku na rednom broju 46, s telefonskim brojem 10. Požarevac je u to vreme imao 72 pretplatnička broja, a broj jedan imali su čuveni trgovci Pavlović i Mirković koji su podigli i Zdanje trgovačke omladine (sada Politehnička škola). Mihajlo Pavlović bio je, inače, ujak Milene Pavlović – Barili. Grad je imao dva veterinara (jednog sreskog i jednog opštinskog). Radilo je 11 kovača, 10 potkivača, tri sarača i osam kolara.
Odmah posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, Ergela doživljava svoj procvat postavši, ukazom Ministarstva narodne odbrane, vojna ergela, jedna od pet, ali samo do reorganizacije kada prestaje potreba za konjima u vojsci. Prema nepotvrđenim podacima, privremeni upravnik do postavljanja komandanta bio je Filipović kome je nadimak bio Frka. Već 1951. godine počinje lagano povlačenje konjice iz borbenog sastava. Ergela je službeno ukinuta 1956. godine. Godine 1958. činilo se da je Ergeli kraj. Raseljeno je više stotina grla. Međutim, lokalni entuzijasti i čelnici nisu se mirili s tom činjenicom. Ergela ponovo prelazi u ruke lokalnih vlasti da bi, na inicijativu turističkih poslenika, 1964. godine pokrenuta manifestacija Ljubičevske konjičke igre daju novi zamah staroj Ergeli, a godinu dana kasnije Konjičko društvo “Veljko Dugošević“ (Sada “Knez Mihailo“) poklanja Ergeli pet kobila i jednog pastuva. Već 1966. godine Ergela se službeno obnavlja. Vraćena su joj čuvena grla Jupiter, Vidra, Korona, Nevesta i Elida. U Mađarskoj je 1966. godine kupljeno nekoliko punokrvnih kobila i ždrebadi (Terminus, Lakme, Karat i Cingar). Odabrao ih je Blaga Urošević i on se smatra osnivačem vrednih ljubičevskih linija. U Istočnoj Nemačkoj nabavljen je legendarni Faktor, pobednik mnogih trka. U novi razvoj krenulo se sa 18 grla i četvoro ždrebadi.
U to vreme, širom Jugoslavije bilo je više odličnih ergela i naša Ergela imala je i na koga da se ugleda i s kim da se takmiči. Zvanično, postojalo je devet ergela: Borike, Đakovo, Han Pijesak, Karađorđevo, Lipice (osnovana 1580. godine), Ljubičevo, Tamiš kod Pančeva, Vučjak kod Prnjavora i Zobnatica. Neslužbeno, novinari “Politike“ (7. maj 2010. godine) pisali su da je Tito, kao veliki ljubitelj konja, imao ličnu ergelu od nekoliko grla preko puta svoje beogradske rezidencije. Istina je da je jednog konja sahranio u krugu Belog dvora, u blizini groba Davorjanke Paunović koja ima na požarevačkom groblju kenotaf. Postoji još jedna ergela (prema podacima iz 2012. godine) u selu Brgule, opština Obrenovac, koja služi Fakultetima farmacije i veterine.
Decenijama su gajena vrhunska takmičarska grla, poznata širom naše zemlje, ali i u svetu. Kada se raspala država i Ergela je izvesno vreme delila mučnu sudbinu, zapavši u veliku krizu. Često nije bilo ni hrane za konje. Međutim, 2016. godine Turistička organizacija grada Požarevca zvanično je uvrstila Ergelu u svoju ponudu i tada počinje ko zna koja po redu renesansa. Obnavljaju se objekti, uređuju staze, uklanjanjaju nelegalne deponije. Gotovo preko noći Ergela postaje neizbežno vikend-izletište za mnoge Požarevljane, šetače, bicikliste, a posebno porodice s malom decom kojima boravak u prirodi i blizina konja predstavlja posebno zadovoljstvo.
O Ergeli se danas stara Javno preduzeće “Ljubičevo“. Prema službenim podacima, kompleks Ergele „Ljubičevo“ poseduje oko 320 hektara zemljišta, padoke, manjež i štale. Od ukupne površine zemljišta oko 58 hektara je pod livadama i zelenom površinom, dok se 262 hektara obrađuje, jednim delom za ishranu konja, a višak se prodaje.
Posle prelaska Ergele u vlasništvo lokalne samouprave direktori, Eggela često nije bila samostalno preduzeće, već u sklopu neke veće radne organizacije. Od Petra Uroševića do danas Ergela je samostalno Javno preduzeće. Ovde navodimo neposredne rukovodioce (upravnike) koji su njome rukovodili: Miodrag Petrović-Kum, Stanoje Milošević-Gile, Mirko Dodić, Mr Slavoljub Jović, Alen Bjeloglav, Milomir Mićić, Petar Urošević, Prvoslav Mošić, Vladan Janković, Boban Živojinović, Dane Hrkalović,Mirko Stojanović.
Glava konja koja stoji na kapiji Ergele delo je akademskog slikara i vajara prof. Slobodana Popovića Šoa. Danima oblikovana veštim prstima umetnika, u završnoj fazi procedure, spala je sa stalka i deformisala, pa je vajar morao da krene od početka sa radom. Izlivena je u Zabeli 1988 godine.
Još jedna sjajna crtica vezana je za našu slavnu Ergelu. Nekada najpoznatiji evropski voz, junak mnogih filmova, “Orijent ekspres“, saobraćao je i našim prugama od 1883. do 1946. godine. Kada je putnički vek ovoga voza istekao, on je korišćen kao turistička atrakcija za bogatu klijentelu. Tako se dogodilo da 15. septembra 1989. godine bude i u Požarevcu. Program švajcarske kompanije “Intraflug“ predviđao je putovanje u luksuznim vagonima tipa “Pulman“. U naš grad stigli su u podne i ostali su u njemu pet sati. Priređen im je program “Događaj na pruzi“ sa etno-prezentacijom, uz učešće lokalnih glumaca-amatera. Gosti su se vozili fijakerima, degustirali domaću hranu i pića i divili se narodnim rukotvorinama. Eto, i takve dane pamti naša Ergela. Naravno, nismo zaboravili ni kandidaturu za Olimpijske igre i posetu Samarana, ali to će biti predstavljeno u posebnom tekstu.
O Moravi i Ljubičevu ispevano je i mnogo pesama. Antologije beleže čak 20 probranih pesama, što ne znači da ih nema još. Morava i ergela svakako su i na ovaj način proslavile naš kraj.
Napomena: ovo su delovi teksta koji su korišćeni u izradi monografije “Svedok trajanja“, priređenoj povodom šest decenija Igara. Pošto je reč o relativno malom tiražu, nažalost mnogi Požarevljani neće moći da je nabave. Stoga ću povremeno objavljivati tekstove koji će našem čitalištu biti najzanimljiviji.
U sledećem nastavku: “Evrovizija“
Tekstove objavljujemo utorkom
Autor naslovne fotografije maestro Mario Lisovski
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
