“Vadi me samo da igram LOTO i dobijem sedmicu…“. Koliko ste puta čuli ovu rečenicu ili sami sebi poželeli? Zamislite šta biste radili da stvarno dobijete sedmicu na Lotou? Kako biste promenili svoj život – nabolje, onako kako biste vi želeli – otplatili dugove, kupili nešto što odavno želite, obradovali svoje, itd, itd? Spisak želja je svakako poduži. A šta ako bi se taj dojučerašnji, mirni, tegobni, i gorki i lepi život, iz hronične nestašice para pretvorio u višak para – i briga? Koliko bi vas se prijatelja ili rođaka smesta setilo da postojite? Onako, kao u “Gospođi ministarki“, samo još gore…Sasvim sam siguran da bi većini nas i život i taj dobitak vrlo brzo preseo. Pri tom ne računam strah da će vam neko obiti kuću, oteti nekog bližnjeg, uceniti, itd, već samo mislim na sve one grebatore kojima nedostaje “samo toliko-i-toliko, a šta je to za tebe kad si dobio tolike milione…“. Ne znam za sebe, ali znam drugara koji je stvarno dobio veliki novac na igri sličnoj lotou – bingu; svetlosnom brzinom je poklonio te pare bolnicama za lečenje teških bolesti i učinio humano delo. Reakcija razočaranih potencijalnih pozajmljivača bila je srpski složna i jednoglasna: “Budala! Kreten! Ma, laže, gde bi on to nekom poklonio, nego stipsa – sakrio negde da mu ne tražimo – kao da bismo mu mi tražili…“. Zvuči vam poznato? Naravno. Samo da podsetim, davno je to bilo, nekada se loto igrao na pet pogodaka, pa je država rešila da oteža put do sreće podigavši ulog za dva broja, čime je broj dobitnih kombinacija porastao samo nekoliko miliona puta…a time se i smanjila mogućnost dobitka.
Ovde dolazimo do junaka ove crtice, a to je broj sedam, odnosno sedmica. Svi ga smatraju srećnim brojem, za razliku od broja 13. Za broj 13 znamo zašto je baksuzan, no da pogledamo šta je to toliko važno kod sedmice…
Sedmica je, kako je pisao Ernst Kasirer (“Filosofija simboličkih formi“) obožavan broj koji su Atinjani upoređivali sa devicom Atinom. Grčka medicina verovala je u vitalnu snagu broja sedam. Svaka sedma godina, po njima, bila je klimakterična, ona koja donosi promenu u smeši prirodnih sokova. u temperamentu tela i duše. Zagazismo, brže-bolje, u filosofiju! Uostalom Grci su smatrali da ima sedam mudraca (bilo ih je svakako više) i njih su zvali gnomičarima (gnome-mudra izreka, umno saznanje). To su bili Solon iz Atine, Tales iz Mileta, Hilon iz Sparte, Pitak sa Lezbosa, Bijant iz Prijene, Kleobul iz Linda i Perijander iz Korinta. Naravno, shodno verovanjima, i podaci o njima su većinom legendarni. Broj sedam je broj čednosti i savršenstva, dana u nedelji, notnih skala, stepena studija u srednjevekovnim školama (takozvani trivijum i kvadrijum). Ali, sedam je i vrlina i sedam grehova, sedam je zvezda Velikog medveda (tako su prebrojali Egipćani, koji su već tada znali obim Zemljine kugle i brzinu svetlosti). Druidi su imali sedam načela.
Ni to nije sve. Sedam je anđeoskih hijerarhija. Pomenuti Egipćani su smatrali da je sedmica simbol večnog života. Da to nije samo sujeverje ili nasumično traganje za simbolikom kao takvom, neka nam posluži aritmetika, ona ne laže.
Obratite pažnju: svako Mesečevo razdoblje ima sedam dana, a četiri razdoblja mesečevog ciklusa (7×4) zatvaraju jedan ciklus od 28 dana. Filon u vezi s tim ciklusom napominje da zbir prvih sedam brojeva (1+2+3+4+5+6+7) daje istu takvu celinu – 28! Broj sedam je karakterističan i za Apolonov kult jer su se apolonske svečanosti održavale sedmog dana u mesecu, a i u Kini, na drugom kraju sveta, sve narodne svetkovine odigravale su se istog dana. Kako su to oni mogli znati? Ovaj broj se, potom, pojavljuje u mnoštvu antičkih predanja: sedam Hesperida, sedmoro vrata Tebe, sedam sinova i sedam kćeri Niobijinih, sedam žica lire…a Indusi pominju sedam Budinih znamenja. Ni hrišćanska Biblija ne zaostaje u tom veličanju broja sedam – “šest dana radi, a sedmi se odmaraj“. Kad već spominjemo najprodavaniju knjigu na svetu (i prvu koja je štampana mehaničkim putem – Gutenbergovu), da posvedočimo kako je u njoj sedmica čest gost: sedmoro je nebesa gde borave anđeoski redovi, Solomon sedam godina gradi hram u Jerusalimu da bi osvojio Jerihon; sedam sveštenika sa sedam truba moraju sedmoga dana sedam puta da obiđu grad…i isto toliko puta zatrube. Posle potopa bilo je spaseno sedam čistih životinja od svake vrste, dok je Josip usnio sedam debelih i sedam mršavih krava.
Broj sedam nije zaobišao ni islam. Muslimanski mističari su ubeđeni da Kuran ima sedam značenja. To je slučaj i sa indijanskom tradicijom, naročito kod Maja Kiče Indijanaca. U hramu Korikonča na jednom zidu, pored kosmičkog stabla, bio je crtež koji je predstavljao sedmoro očiju zvanih “očima svih stvari“. Mirče Elijada, čuveni američki istoričar kulture rumunskog porekla, govorio je o značaju sedmice za šamanske obrede.
Ako vam je dojadila ova priča o sedmicama, da je završimo i najpoznatijom, sa sedam svetskih čuda: egipatske piramide i Sfinga, viseći vrtovi Vavilona, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa Olimpijskog, mauzolej u Halikarnasu, kolos sa Rodosa i aleksandrijski svetionik. Od svih njih ostale su samo piramide i Sfinga. Jedan egipatski mudrac i pisac iz XIII veka napisao je: “Sve se na svetu boji vremena, samo se vreme boji piramida“. A vi? Igra li vam se još uvek loto? Hoće li da nas “ubode“ već jednom ta sedmica pa da rešimo sve probleme ili krenemo u bitku s novim? Nisam brojao koliko redova ima ovaj tekst, ali ako je deljiv sa sedam, počeću da verujem u čuda…
U sledećem nastavku: “Smej se i kad bi plakati hteo…“
Tekstove objavljujemo utorkom.
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
