Sveti Jovan – Božji kum
Sveti Jovan se naziva Krstiteljem zato što je u reci Jordan krstio Isusa Hristosa. Istoričari hrišćanstva podeljeni su kada je poreklo ovog svetitelja u pitanju. Jedni smatraju da je on bio Isusov brat od tetke, dok drugi tvrde da je to nemoguće dokazati. Međutim, jedno je sigurno – Sveti Jovan je mnoge hrišćane krstio u reci Jordan, što dokazuje da je on postojao kao istorijska ličnost.
Što se tiče imena Preteča, smatra se da ga je dobio jer je najavljivao dolazak Isusov i navodno ga među prvima prepoznao kao sina Božjeg.
Jovanjdansko jaje proriče budućnost.
Onaj ko veruje u čuda i želi da sazna svoju sudbinu ne bi li na njoj poradio, svake godine pred Svetog Jovana treba da sledi stari ritual ali i da pripremi meleme od bilja koji će ga osloboditi uticaja negativnih zračenja.
Sveti Jovan se odvajkada smatrao Božjim kumom, i zato svaki čovek, na njegov dan treba da misli o svojim željama.
U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana nebo se otvara i Bog osluškuje, a Jovan prepoznaje one koje je preko sveštenika ili Duha svetoga krstio, i moli Gospoda da im podari zdravlje i ispuni želje.
Ritual sa jajetom proriče budućnost U noći između Bogojavljenja i Jovanjdana izvodi se mnoštvo rituala, a najčešće onaj kojim se proriču budući događaji.
Ovaj obred bio je naročito popularan među starim i bolesnim ljudima, koji su želeli da saznaju da li će dočekati sledeći Jovanjdan.
U ponoć između ova dva praznika odabere se jedno jaje i spusti u posudu s vodom: ako potone, to znači da je sudnji dan blizu.
Predanje kaže da je Jovan krstio i one koji su se pokajali što odmah nisu verovali u hrišćanstvo.
Živeo je potpuno asketskim životom, hranio se isključivo insektima i medom, a uvek je bio obučen u kamilju kožu.
Istorijski podaci svedoče da je Jovan pogubljen u vreme kralja Iroda. Osuđen je na smrt zbog praktikovanja hrišćanstva koje je tada bilo zarobljeno, a ubijen je tako što mu je odsečena glava.
Njegova desna ruka, ona kojom je zahvatio vodu iz Jordana kada je krstio Isusa Hristosa, i dalje je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, a čuva se u manastiru na Cetinju.
Ruku su u Evropu su doneli malteški vitezovi, koji su je poklonili ruskom caru Nikolaju. Kasnije su je Srbima na čuvanje, odnosno kraljevskoj dinastiji Karađorđević, poverili ruski vitezovi koji su emigrirali iz Rusije, a u vidu znaka zahvalnosti što je naša država primala sve izbeglice.
Ruka Svetog Jovana najpre je čuvana u srpskoj patrijaršiji, da bi 1941. pred najezdom Nemaca odneta u manastir Ostrog gde ju je na čuvanje ostavio kralj Petar II Karađoređvić.
Ruku Svetog Jovana pronašla je 1952. godine nova komunistička vlast koja ju je prisvojila i držala na nepoznatom mestu, sve dok crnogorski komunista Marko Orlandić nije 1978. naredio da se ova relikvija vrati crkvi.