Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da je inflacija u Srbiji danas svedena u ciljane okvire gde je i bila do njene eskalacije na globalnom nivou, a da se do kraja godine očekuje da bude oko centralne vrednosti cilja od oko tri odsto.
Tabaković je na Godišnjoj skupštini Udruženja banaka Srbije (UBS) rekla da je inflacija sada oko 3,8 odsto, a da je bazna inflacija sa pet pala na 4,6 procenata i očekuje se da taj trend pada bude stabilan.
U saopštenju NBS se naglašava da je guverner centralne banke Srbije istakla i da relativna stabilnost kursa dinara prema evru nema alternativu i da ona veruje da je i ta vrsta izvesnosti izuzetno važna za finansijski i realni sektor, čak i na kratak, a posebno na dug rok.
Prema njem rečima, iako relativno stabilna, valuta sama po sebi nije dovoljna za prosperitet, dok je nestabilna valuta dovoljna za krizu.
„U ovom našem krugu moram da kažem i ovo nije žalba, već naprotiv, nas rejting agencije tokom sastanaka uopšte i ne pitaju za bankarski sektor. Njihova ocena je već godinama ista i citiraću Standard & Poor’s: Ocenjujemo da će rizici po finansijsku stabilnosti u Srbiji ostati niski, podržani dobro kapitalizovanim, profitabilnim i likvidnim bankarskim sistemom finansiranim domaćim depozitima“, rekla je Tabaković.
Ona je dodala i da je pokazatelj problematičnih kredita ostao na istorijski najnižem nivou, uprkos globalnim ekonomskim izazovima i da je danas taj važan pokazatelj kvaliteta aktive banaka na nivou od 2,3 odsto.
Generalno i pojedinačno, kako je istakla, banke u Srbiji su dobro kapitalizovane, profitabilne su i imaju visoke rezerve likvidnosti, što potvrđuje i pokazatelj adekvatnosti kapitala koji je na nivou sistema 21 odsto, pokazatelj pokrića likvidnom aktivom je 190 odsto, a pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja 178 odsto, dok je rast kreditne aktivnosti vođen rastom kredita i stanovništvu i privredi i u najvećoj meri je finansiran depozitima.
Tabaković je navela i da su visina i rast depozita pokazatelj poverenja u sistem, što potvrđuje i dinarska štednja od blizu 194 milijarde dinara, čime je u ovoj godini dodatno povećana za preko jedan odsto i 11 puta je veća nego 2012. godine.
Ona je navela i podatak da je devizna štednja građana u ovoj godini povećana za dva odsto na 15,7 milijardi evra, a u odnosu na 2012. godinu je udvostručena.
„Ovi uspesi jesu zajednički, jer mi to bez poslovnih banaka ne bismo mogli da uradimo, ali ni vi bez svog regulatora. Ja sam i u decembru, na drugom bankarskom samitu našim kolegama iz regiona poželela da imaju saradnju između bankarskog sektora i regulatora i supervizora, onakvu kakvu mi imamo u Srbiji. To znači da imamo dijalog o svemu, kako o mogućnostima razvoja sektora tako i o problemima koje zajednički rešavamo. To je model saradnje koji govori da imamo otvorenost za razmenu argumenata i koji samo kao takav može da opstane i traje“, rekla je Tabaković.
Prema njenim rečima, NBS je tu da obezbedi dobar regulatorni okvir i da podrži stabilno poslovno okruženje, jer samo u kvalitetnoj sinergiji između finansijskog i realnog sektora, oba mogu da napreduju.
Guverner centralne banke Srbije je podsetila i da je ove godine dodatno unapređen regulatorni okvir i da je usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bankama, kao krovnog zakona za poslovanje banaka, upotpunjena efektivnost i efikasnost okvira za poslovanje, superviziju i restrukturiranje banaka.
Istakla je i da je unapređen i okvir za restrukturiranje banaka, uključujući i obrazovanje Fonda za restrukturiranje banaka kojim će upravljati NBS, naglašavajući da se time takođe vrši i dodatno usklađivanje s relevantnom direktivom za oporavak i restrukturiranje banaka.
„Kroz zakonsko prepoznavanje ključnih funkcija i nosilaca ključnih funkcija u banci pojačali smo značaj korporativnog upravljanja u bankama. Veći fokus je i na sistemu unutrašnjih kontrola u banci, a tu je i propisivanje dodatnog uslova za članstvo u upravnom odboru banke na način da se prilikom imenovanja ceni i njegova mogućnost da obavljanju tih poslova svaki od članova posveti dovoljno vremena“, kazala je guverner.
Kako se navodi u saopštenju NBS, Tabaković je navela i da je polazeći od potreba na koje je ukazala praksa i uzimanjem u obzir rešenja krovnih akata EU, unapređeni je i prudencijalni okvir za banke.
„Propisali smo dodatne dužnosti banaka, ali smo i pojačali supervizorska ovlašćenja i odgovornosti NBS, a precizirali smo i proces supervizorske procene koju obavlja centralna banka Srbije u načelu, materijalno i procesno i to u skladu s dosadašnjom praksom i osnovnim principima evropskih smernica i propisa“, rekla je ona.
Naglasila je i da su važne izmene i dopune izvršene i u delu upravljanja rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma, čime se dodatno povećava pravna sigurnost u obavljanju transakcija, a time se i dodatno doprinosi pozitivnoj oceni srpskog sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u šestom krugu evaluacije koji sprovodi Komitet Saveta Evrope Manival.
Tabaković je kazala i da je donet i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i da je u fokusu javnosti najviše bilo ograničenje kamatnih stopa.
„U aprilu je prosečna ponderisana kamatna stopa na indeksirane stambene kredite bila 4,73 odsto, i bila je za 27 baznih poena ispod ograničenja, dok je prosečna ponderisana stopa na postojeće stanje bila na nivou od 4,92 odsto.
