Jedan od najstarijih zakona fizike, formulisan još u antičkoj Grčkoj, zakon održanja materije glasi: materija se ne može uništiti, niti ni iz čega stvoriti, ona može samo da se menja i da prelazi iz jednog u drugi oblik. Tako tvrde klasična fizika i opšta hemija – materija je svaka supstanca koja ima masu i zauzima prostor, jer ima zapreminu. Zahvaljujući tome, smatra se da su fermioni, elementarne čestice, najmanji oblici materije. Ovde elementarnoj fizici nije kraj jer dolazimo do delikatnijeg pojma – masa. To je veličina koja karakteriše količinu materije u telu. Oznaka joj je m, a merna jedinica joj je kilogram. Tu smo, dakle!
Koliko puta ste pitali nekog – koliko si težak? Malo kog ćete čuti da kaže moja masa je toliko-i-toliko kilograma. Dolazimo do krucijalnog problema – među onima koji bi da smanje svoju masu (računajući njen odnos prema visini) kruži vic: “Prema svojoj masi trebalo bi da imam 320 centimetara. Jasno je da moj problem u visini, a ne u tome što sam ja bucko“. Ima to i drugu varijantu – “Čovek koji ima masu od 100 kilograma na Zemlji, na Marsu bi imao samo 38 kilograma“. Eto odgovora i na tu dilemu – njemu nije problem u masi, nego u planeti na kojoj živi. Samo to, ništa više.
Slutite već u kom smeru ide ova crtica koja nama, s relativno malom masom, više služi za zabavu nego za brigu; pogotovo kad dođu prvi topli dani, pa treba potražiti garderobu koja neće moći da prikrije višak mase na telu, nemoćnom da odbije čari zimske kuhinje. Dijeta se, naravno, najlakše započinje posle ručka, ali kako je primenjivati kada treba iskušati svoj karakter i ostaviti kašiku (češće viljušku) pored tanjira na vreme? Pošto smo započeli s praktičnom naukom, da njome i dovršimo. Dijeta je način ishrane koji ponekad pređe i u način života. Uglavnom se praktikuje radi smanjenja gojaznosti, ali i prilikom nekih bolesti (pu, pu, pu, daleko bilo).
Odavde pa nadalje, neće biti više nauke, obećavam, tako mi bečke šnicle. Ponekad se prevarim pa gledam reklame. Na red dođu i razna sredstva za mršavljenje. Obično se oprezno biraju reči (pre upotrebe pažljivo pročitati uputstvo…ovo vam može pomoći onda kada…ako se budete pridržavali…za bliža obaveštenja obratite se vašem lekaru ili farmaceutu, itd). Niko vam ne nudi čarobno rešenje (jer za to može da odgovara), već očekuje od vas da aktivirate tu tako fluidnu i surovu kategoriju – volju, odnosno karakter. Među tim reklamama pamtim i onu, najdrskiju – jesti, a mršaviti. Aham, kako da ne (how yes no)…Hteo sam ja toj televiziji da pošaljem definiciju materije, pa sam odustao. Negde sam pročitao da su naučnici izračunali kako čovek treba da prepešači 50 kilograma, ako želi da izgubi 200 grama mase. Ko bi ga znao, nisam to probao. Nisam ni imao potrebe, kao što nisam išao ni da dižem tegove, ili nešto slično. Jednostavno – genetika ili navika, pa i disciplina.
Jedan naš nekadašnji kolega jede za trojicu, a mršav je kao fakir. Govorili smo mu – tvoja pantljičara ima gliste. Ali, nije sve ni u genetici, već jednostavno u dogovoru sa samim sobom. Ako znamo da se efekat prvog zalogaja oseti tek posle 20 minuta, budite sigurni da ste se u petnaestom minutu (ako pre toga niste prekinuli), već prejeli…samo sačekajte da vas telo na to podseti. Zvezda tog dijetalnog programa jeste jedna meni draga osoba, koja je preko dana bila izuzetan karakter u svom nastojanju da se reši falti oko struka: pila je kefir, izbegavala beli hleb, masno, čak je možda malo i preterivala s tim asketizmom. Rezultat? Nemilosrdna vaga je pokazivala blagi trend povećanja mase. U trenutku iskrenosti, sama se pitajući kako je to moguće, rekla mi je: znaš, ponekad ustanem noću i uzmem nešto malo iz frižidera. Šta misliš, da nije od toga?
Ogovorio sam joj – ne, nije. To je otprilike kao kad dete zažmuri pa misli da ga niko ne vidi. Drugarski je podnela ovu opasku, a ja sam joj sutra odneo bombonjeru na koju sam nalepio reprodukciju slike Tajna večera. Ko zna, možda će je to podsetiti da treba najpre da pobedi sebe, a posle će i težina, pardon – masa – početi da se smanjuje…
U sledećem nastavku: Filmska škola 1
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
