Tebi, reči ljubavi…

Najveća tekovina civilizacije nije vatra. Ona je, pre bi se reklo, proizvod evolucije. Pronalazak trajnog načina komuniciranja, jezik i pismo, jeste ono što nas je stvarno unapredilo (ili unazadilo, zavisi ko kakve rezultate gleda) ljudski rod. Citirao sam jednom prilikom doktora Mileta Bogosavljevića koji je rekao da je “čovek životinja zagađena znanjem“. No, ovde je reč o predstavnicima naše, ljudske vrste, koji su od tih trideset slova (ili koliko koja već azbuka ima) i glasova, uspeli ne samo da se potpišu ili pročitaju nešto, već da kombinacijom tih slova naprave reči, redove i tekstove koji će ostati zabeleženi dok traje ljudski rod. Izgovarali su i pisali reči koje će biti sačuvane dok postoji civilizacija. Šta ih je na to, osim njihovih drugih talenata, motivisalo? Ljubav, taj magični odraz jednog bića u drugom. Pred vama je kratak istorijat slavnih ljudi, spojenih za sva vremena ljubavlju.

Kleopatra i Marko Antonije

Zbog mnogih žena su počinjali ratovi, padala carstva, menjao se tok istorije. Ovo dvoje su bili ravnopravni učesnici u tome. Marko je ostavio svoju ženu zbog čarobne Kleopatre koju i danas, bez obzira na minimum materijalnih dokaza, smartaju najlepšom ženom svih vremena. Ona je poreklom bila Grkinja, a u poslednjih šest generacija, brakovi u njenoj porodici sklapali su se isključivo između najbližih srodnika. To neverstvo nije mogao da mu oprosti njegov šurak, Oktavije. Poveo je vojsku da bi ih uništio, misleći da će tako uništiti i ljubav, i sujetu svoje sestre, i sve što s tim ide. Ovo dvoje su počinili samoubistvo i svoju životnu priču završili dve hiljade godina pre pojave bilo koje holivudske melodrame.

Žozefina i Napoleon

Kažu da se otrov drži u malim flašama. Isto tako, psiholozi definišu pojavu koju su nazvali “napoleonovski komples“, kompleks niskih ljudi. Naravno, mnogo je ljudi koji su niži od proseka za antropološke pojmove, ali jedan je Napoleon. Inače, rodio se sa zubima (!). Setimo se da je i Atila, bič božji, bio patuljak. Čovek prema kome se i jedan politički pokret zove Bonapartizam (naoko mirno, ali ipak prisilno uzimanje vlasti). Napolen je u istoriju ušao na mnogo načina: prvi je uveo narodnu (jevtinu) vojsku i napravio revoluciju na ratištu. No, ipak, mnogi će na pomen njegovog imena, pored neizbežne kalvadije u Rusiji, zapamtiti i njegovu ljubav prema Žozefini. Lakše je stigao do Moskve nego do njenog srca. Sklopili su brak 1796. godine i on je bio buran kao i ceo Napoleonov život. Žozefina nije mogla da mu rodi naslednika, pa je pristala na razvod. Ljubičice koje mu je ona poklonila prvi put, nosio je u medaljonu sve do smrti. Kakva je to strast bila, svedoče i njegove reči iz jednog od brojnih pisama:  “Više te ne volim; naprotiv, prezirem te. Ti si grozna, vrlo šlampava, vrlo glupa, vrlo pepeljugasta. Uopće mi ne pišeš, ne voliš svoga supruga; ti znaš kakvo uživanje mi tvoja pisma pričinjaju, a ne udostojiš se napisati mi čak ni šest redaka najbezveznijih švrljotina… Nadam se da ću te uskoro čvrsto zagrliti i obasuti te milionima vrelih poljubaca. Bonaparte”.

Eva i Huan Peron

Njihova ljubav nije trajala dugo; od 1944. do 1952. godine. Šta je to bilo tako nesvakidašnje u njihovoj vezi da se, pri pomenu njihovih imena, najpre pomisli na pravi latinoamerički zanos? Evita je došla iz siromašne porodice. Očarala je Huana Dominga. Nisu bili samo ljubavnici, već neverovatno uigran, uspešan i omiljen par na političkoj sceni te velike zemlje, Argentine. Ta nesvakidašnja, retka i čudna slava proširila se celim svetom. Rastavila ih je smrt (Evita je preminula od raka materice). Kada nestane fizičko telo, ostane duh i ono što je on stvorio, a to su reči. Do danas u istoriji ljudskog roda nije se pojavio tako različit par, spojen ljubavlju i politikom.

Princ Edvard i Volis Simpson

Kao u onoj priči o Vasi Ladačkom: “sve je im’o, ništa im’o  nije…“. Edvard VIII bio je kralj najpoznatije dinastičke monarhije na svetu. Međutim, ljubav ne zna za prepreke, protokole i dinastički red, pa se Edvard zaljubio (a zatim i oženio) sa zavodljivom Volis Simpson. Ona je bila Amerikanka kojoj Crkva Engleske nije priznala dva razvoda. Upoznavši se s Edvardom, raskinula je drugi brak i udala se za njega. Pokazalo se da je crkva jača i od kralja i ljubavi; on je morao da abdicira, tako da je gospođa Volis stekla “samo“ titulu vojvotkinje od Vindzora, a on je napustio presto. Ako je i bio žrtva nečije dugoročne igre, bar ne mora da žali jer je stao na pravu stranu – stranu ljubavi. Gandi je govorio: “Ako vidite dve ribe na dnu okeana da se svađaju, znajte da su u blizini Englezi“. Za ovo dvoje to nije važilo.

Ričard Barton i Elizabet Tejlor

Retko se o glumcima snimaju filmovi, ali ovo dvoje su zaslužili ne samo film, već jednu sagu, dužu televizijsku seriju, koja stvarno nikome ne bi bila dosadna. Po čemu su to oni unikatni? Najpre, u svoje vreme bili su najlepši, bez obzira na to šta ko o lepoti mislio. Retko će se u istoriji naći osoba tako muževne lepote, glasa i pojave kakav je bio Ričard (nije uzalud izabran da glumi Tita). Za Elizabet isto to može da se kaže. Paradoks je da su igrali Marka Antonija i Klepopatru, prve na listi zaljubljenih u ovom tekstu. Počeli su preljubom, varajući svoje bračne partnere. Venčavali su se dvaput, a za tih deset godina burnog života paparaci i novinari tabloida ništa nisu morali da izmišljaju, već samo da beleže. Kad smo već kod Bartona, da navedemo pomalo neobičan podatak: dok je Liz osvojila dva oskara, Barton, suvereni, nadmoćni karakterni glumac,  koji je nominovan sedam puta, nije osvojio nijedan.

Tristan i Izolda

Ova legenda, nastala oko 1200. godine, jeste stvarna. Zaista su postojali Tristan i Izolda, ali se nisu tako zvali (!). Tristan se zaljubio u ženu svog strica, kralja Marka, koga je mnogo voleo. Stvoren je ljubavni trougao sa neobičnim odnosom ljubavi i poštovanja. Ta strast se ipak nije mogla skriti (niti je to ikada ikome uspelo). Kralj je besan ubio svog bratanca (sinovca) otrovanim mačem, a Izolda je potom umrla od tuge. Ovaj događaj poslužio je mnogim piscima i scenaristima da napišu drame ili sklope scenarija. Nisu morali mnogo da dodaju i izmišljaju. Pokazalo se, kao mnogo puta do sada u istoriji, da je najbolji scenarista – život.

Kraljica Viktorija i princ Albert

Ova žena obeležila je epohu i po njoj se ona i zove – viktorijanstvo. Posle Elizabete Tjudor i elizabetanstva, bila je prva žena kojoj je to uspelo. Prema tadašnjim dinastičkim običajima, crkva i kraljevski savet odbrali su joj muža, nemačkog princa Alberta (Franz August Carl Albrecht Emanuel von Sachsen-Coburg und Gotha, engl. Francis Albert Augustus Charles Emmanuel -princ pratilac). Udala se u 20. godini. Šta se dogodilo? Bez obzira na formalni brak, Viktorija se strasno zaljubila u princa!  Rodila mu je devetoro dece. Posle samo jedanaest godina sreće i strasti, 1861. godine princ Albert umire od tifusne groznice, ostavljajući za sobom, bolom i patnjom, potpuno skrhanu Viktoriju. Njena tuga je bila takva da se tri godine nije pojavljivala u javnosti. Vladala je još 40 godina (ukupno 63 godine i sedam meseci), a toliko je volela svoga princa, da nikada više nije skinula crninu.

Romeo i Julija

Više puta sam spominjao Šekspira koji je, kako bi izbegao takse i autorska prava, sam počeo da piše komade. Tražio je istorijske teme i poznate mitove ili priče, na koje niko nije polagao autorsko pravo. Stoga se, između ostalog, do danas vodi rasprava pod popularnim nazivom “Ko je napisao Šekspirove drame?“. Ova priča je, po svoj prilici, zasnovana na istinitom događaju. Prvi put se o tragediji dvoje mladih ljudi proširila već u XV veku priča u Italiji. U XVI veku prevedena je na francuski i engleski. Jedan iz zlatne španske trojke Lope de Vega (pored Pedra Kalderona de la Barke i Servantesa), 1590. godine napisao je dramu  “Castelvines y Monteses” (Kasteljani i Montezi, asocira na Kapulete i Montekijeve). Naslov ne otkriva mnogo, za razliku od veoma poznatog sadržaja. Šekspir tu dramu piše 1595. ili 1596. i od tada Veginu dramu u Engleskoj malo ko, i nerado, spominje. I sam Ben Džonson je u nekoj prilici izjavio da su Englezi, koristeći svoj svetski uticaj, uzdigli Šekspira zbog sebe, a ne zbog njega. Romeo i Julija su se verili, a već idućeg dana i venčali. Samo jednom su se posvađali i pomirili, proveli jednu noć zajedno – i rastali se. Svi trenuci njihove kratkotrajne ljubavi su neponovljivi, a samoubistvo je stavilo apsurdnu tačku na tu, za ljude veoma retku pojavu – ljubav bez granica i predrasuda.

Odisej i Penelopa

Oboje su generički pojam u oblastima čiji su simboli. Odisej, lukavi i mudri moreplovac, ratnik desetogodišnjeg Trojanskog rata, pa zarobljenik još deset godina, prošao je kroz neverovatna iskušenja da bi stigao na svoju Itaku. Za teško, neizvesno, mukotrpno, ali obavljeno putovanje, jedini pojam koga se najpre setimo jeste odiseja. Penelopa ga je čekala. Pri tom je odbila 108 prosaca, od koji su mnogi bili i nasrtljivi. Bez obzira na to što je ona bila već dvadeset godina starija, svejedno su oko nje obigravali oni koje je njena lepota opčinila. Ni Odisej nije bio manje veran. Odbio je čarovni eliksir večne ljubavi i mladosti kako bi se vratio ženi i sinu. Poruka je više nego jasna – čekaj me i ja ću sigurno doći, kako je dva milenijuma posle nastanka ove legende, pisao Konstantin Simonov.

Milena Dravić i Dragan Nikolić

I naša kultura može se pohvaliti ljubavima koje rame uz rame staju uz ove gore navedene, antologijske. Nisu ni naši primeri ništa manje dirljivi i poučni. Ako za koga može da se kaže da ga je volela kamera, to su bili njih dvoje. Kontrast u svakom smislu reči – ona plava, on crn. Njoj je to bio treći brak, posle Puriše Đorđevića i Kokana Rakonjca. Njemu, najpoželjnijem neženji našeg filmskog sazvežđa, ona je bila prva – i jedina. Upoznali su se na snimanju filma “Horoskop“, a venčali tokom snimanja “Kako su se volele dve budale“ (!), po drami Duška Radovića. Uradili su to u toku pauze za ručak na snimanju. Kuma im je bila Seka Sablić. Sa venčanja nisu sačuvali nijednu fotografiju, ali je zato za njima sačuvano desetine zajedničkih filmova, predstava i televizijskih serija. Gaga je preminuo 2016. Ni Milena nije mogla dugo bez njega pa mu se 2018. pridružila, u zasvežđu večitih ljubavi.

Branka Petrić i Bekim Fehmiu

Još jedan od glumačkih parova koji je postojano kroz svoj život proneo teret slave i opojno otrovne profesije. Mnoge glumice i glumci imaju za sobom po četiri, pet brakova. Branka i Bekim su od svog braka napravili životnu radost, onaj cilj na koji mnogi, posle samo godinu ili dve provedene u braku, odustanu i na nju zaborave. A njih dvoje bili su nerazdvojni 43 godine. Bekim je prvi istočnoevropski glumac koji je u toku Hladnog rata igrao u Holivudu, a Pošta Srbije izdala je i marku s njegovim likom. Njih dvoje su se upoznali 1967. godine igrajući supružnike (!) u predstavi “Jaje“. Sledeće godine isti reditelj ih je stavio u novu podelu i – pogađate šta je dalje bilo.

Iz te ljubavi rodila su se dva sina Uliks i Hedon. Uliks je profesionalni glumac, mada se obojica bave unikatnim pekarstvom vrhunskog kvaliteta. Ljubav njihovih roditelja, uticala je na njih da vole ono što rade.

Gabi Novak i Arsen Dedić

Nisu samo glumci bili primer skladnog braka i dugotrajne, neprekinute ljubavi. Gabi i Arsen su u braku proveli 43 godine. Dediću to nije bio prvi brak. Iz prvog braka imao je kćerku Sandru, a sa Gabi je imao sina Matiju. Gabi je rođena u Berlinu, bila je po majci Nemica, a na Hvar , odakle joj je bio otac Đuro, preselili su se 1945. godine. Njhov život bio je ispunjen radom i ljubavlju. Oboje su već bili jugoslovenski poznati i njihov brak je predstavljao za ono vreme pravu malu senzaciju…koja se vremenom stišavala, onako kako su oni ostavljali za sobom ploču za pločom, koncert za koncertom. “On me voli na svoj način“ i “Pamtim samo sretne dane“ govorili su o njihovoj ljubavi. Arsen je pak, pored toga što je bio izvanredan muzičar, kantautor, našoj istoriji umetnosti podario i zbirku pesama “Brod u boci“ i u njoj “Ne daj se Ines“. Ni njihova ljubav se nije dala iskušenjima. Tek je neumitna smrt Arsena Dedića, avgusta 2015. stavila ovozemaljsku tačku na tu priču. Na sreću, legendu o njima i njihovoj ljubavi niko ne može da zaustavi.

 

Tekstove objavljujemo utorkom.

U sledećem nastavku: “Devojka bez naslova“.