Teslina deca: privatne radio-stanice požarevačkog kraja

Ove godine proslavljamo tri decenije od početka rada privatnih radio-stanica u našem kraju. U pripremanju ovog teksta najveću pomoć sam imao od g. Saše Stanojevića bez čijih podataka ovaj tekst ne bih ni objavio. Zahvaljujem se svima koji su se odazvali i doprineli svojim sećanjima da rekonstruišemo ne tako davno vreme. Isto tako, imam razumevanja i za one koji nisu bili u situaciji da se uključe u ovo preliminarno istraživanje. Objavili smo podatke koji su nam bili dostupni, pa ko bude imao volje, može s nekom budućom knjigom odavde da krene.  Mnoge od navedenih stanica danas ne rade, a naći vlasnike jeste zahtevan posao. Možda će neko i to uraditi jednog dana, pa će mu ovaj tekst biti bar dobra polazna tačka.

O Radio-Požarevcu već smo pisali. Svi su, manje-više, najpre svoj talenat i posvećenost mikrofonu isprobali u tom radiju. Bilo nas je i koji smo radijsku sreću oprobali još u “Radiju – LJKI“. Da su se delile neke radio-spomenice, mi bismo ih s ponosom nosili. No, takve spomenice (neka ovaj tekst bude jedna od njih), zaslužuju i entuzijasti koji su rizikujući mnogo, krenuli sa ambicijom da naprave svoj radio u teško vreme. Prepreka je bilo stvarno mnogo, pri čemu ni tehničke nisu bile male (nabavka opreme, prostor, itd). Trebalo je dobiti dozvolu, smisliti program koji ne govori o politici (a teško je bilo u to vreme ćutati), naći ljude koji smeju da vas prate, a da pri tom budu još i kreativni, talentovani, da ih “hoće“ mikrofon. Posao tonca u studiju nije bio lak. Ploče i kasete još su dominirale, pojavio se kao međurešenje  čitač SATA (bezobrazno skup promašaj), a diskovi su tek kucali na vrata. Trebalo je pobediti i šund koji je kao uragan počeo da pustoši našu zemlju. Na Trećem kanalu državne televizije posle ponoći prikazivani su pornići, na površinu su izbili do juče anonimni “pevači“, voditelji, zabavljači. U takvom okruženju trebalo je biti avangardan. Sve to je bilo pokretački motiv i prednost, jer smo svi željno očekivali neki naš, pravi građanski radio, mesto gde ćemo moći da čujemo najnovije hitove, bluz, nekonvencionalne emisije, drske voditelje.  Naravno, nije sve bilo tako kako smo zamišljali, jer su, iza radijskih pionira koji su se borili za pravo glasa, u etar slile i stanice sa najprizemnijim programima. No krenimo redom.

Prema rečima Zorana Milanovića, “Radio-Duga“ je  prva privatna radio-stanica (kasnije i medijska kuća) koja se pojavila u Požarevcu. Počela je da radi u privatnoj kući (adaptiranim prostorijama) u ulici Koste Abraševića, 28. IV 1992. godine. Za ovih trideset godina mnogo toga se promenilo. “Duga“ se najpre bavila prodajom satelitskih antena, tada popularnim i unosnim poslom. Kroz radio je prošlo mnogo ljudi, tonaca, spikera, autora (među prvima Dragan Matić, Zoran Gavrilović-Gavra, Dule Mirosavljević, Vera Zarić, Tinka i Sebastijan Bata, Olivera i Tanja Tričković, a onda i kompletna ekipa emisije “Mladi imaju reč“ sa Zoranom Vasićem-Vasom). Sarađivali su sa Sašom Timofejevim, Vojom Nedeljkovićem, Dačom “Ozonom“ i mnogim drugim. Bila je to prava erupcija raznih emisija – zabavnih, poetskih, kontakt-programa. Bilo je  traganja, pa i lutanja. Bavili su se izdavaštvom (objavljene su dve knjige poezije, Vasa je priredio knjigu “Vetrovi plove za Meksiko“); “Radio-Duga“ je bila multimedijalna kuća jer je aktivno sarađivala sa gradskim ustanovama, ali i sa drugim radio-stanicama (“Radio-Pingvin“). Rađeni su popularni kontakt-programi koje su vodili Slavoljub Matić-Mata i Aleksandar Begović-Bega, uz saradnju poznatog diskofila dr Duce Blagojevića. Sa Cenrom za kulturu realizovane su manifestacije “Povratak u bioskop“ i “35 godina požarevačkog rokenrola“. Održan je izvanredan koncert na kome su se, posle više godina, okupili nekadašnji “Dijamanti“ i “Marake“, a objavljene su i dve kasete. “Radio-Duga“ je imala još jedan talas koji se bavio folk-muzikom. Formira se i televizija “Duga“ u kojoj je radio bio jednom trećinom suvlasnik. Slobodan Vasić je tada prešao u televiziju. Posle razlaza s televizijom, sele se u Njegoševu ulicu, da bi se kasnije opet vratili u Koste Abraševića.

Prvobitni logotipovi prvih privatnih stanica kod nas

(iz zbirke autora teksta)

Ubrzo posle “Duge“ pojavljuje se i “Radio Bum 93“, dugo očekivana stanica od strane mlađe gradske populacije. Čekalo se da se pojavi stanica koja će govoriti drugačije od standardnog lokalnog radija, puštati drugačiju muziku i pratiti svetske trendove. Pojava tog radija bio je i bunt protiv izuzetno teških društvenih prilika, hipokrizije i opšteg pada moralnih vrednosti i lošeg života. Radio je bio u improvizovanim, neuslovnim prostorijama u Hali sportova, praktično ispod tribina. Počeo je avgusta 1992. godine, a zvanično je započeo s emitovanjem šestog septembra iste godine. Brzo je okupio oko sebe ambiciozne, kreativne ljude. Predvođeni Miloradom Tadićem-Mišom i njegovom najbližom ekipom (Sunačnom, Markom Gligorićem), radio je vrlo brzo skrenuo na sebe pažnju slobodom govora, avangardnom muzikom i mnoštovom emisija koje se do tada nisu mogle čuti na lokalnim radio-stanicama u Srbiji. Bio je to hrabar radio. Spisak saradnika i entuzijasta je izuzetno veliki. Pošto sam bio deo tog tima, meni se može zameriti ako ne spomenem nekog: Gušter, Aćim, Nole, Stanča, Siki, Ceca, Bega, Verica, Mima, Vesna, Lisac, Uroš, Peđa, itd, itd. “Bum“ je sarađivao sa Centrom za kulturu dovodeći avangardne filmove, a trebalo je da bude pokrenut i fanzin. Emisije su bile vrlo različitog sadržaja. Top liste i kontakt programi svedočili su o slušanosti ovog radija.

Imali smo punu slobodu u kreaciji. Moje emisije (“Istinite priče iz čarobne kutije“) počinjao sam svaki put najavom “Bum…bum,bum…“ sugerišući na onaj betovenovski “flok“ Radio-Londona iz vremena rata. Dovodio sam svoje učenike da uče zanat, kreirajući emisiju “Preživeti stotu“. Radio se kasnije preselio u TC “Barili“, a zatim u Sinđelićevu ulicu, gde i danas radi uz vrlo popularan kafe. Redakcija uređuje portal, što je danas standard za većinu medija. Ovaj radio je jedini pokušao da emituje duž celog auto-puta sistemom releja. Ne sećam se, iskreno, šta je bilo do kraja s tom idejom.

Za stopama ovih dveju radio-stanica kreće i “Radio-Dabar“ koji je uređivala naša popularna glumica sa velikim radijskim iskustvom, Dragana Stojanović-Danda.

Radio Dabar je nastao 7.marta 1994.godine, radom prestao 7.marta 2007.godine, pocetna frekvencija 88.8MHz, posle nekoliko godina zvanicno dodeljena 97.1MHz. Olaksavajuca okolnost pri kreiranju ovog medijskog projekta ogleda se u cinjenici da je realizovan zajednickim zamislima bracnog para Stojanovic – Bajic, prvog zenskog autora-voditelja emisija Radio Pozarevca I tonskog realizatora iste radio stanice, Raska Bajica. Od samog starta radio je imao cvrstu programsku semu, program u trajanju od 24 sata, svaka dva sata ukljucenja drzavne novinske agencije Tanjug, saopstenjem najnovijih vesti u zemlji I svetu, dva puta dnevno ukljucenje urednika lista ,,Sportski zurnal,, najnovijim informacijama iz sveta domaceg I stranog sporta. Svakodnevna gostovanja ili telefonska ukljucenja u program eminentnih strucnjaka iz oblasti medicine, poznavalaca kulturnih desavanja (knjizevnost, pozoriste, film), vrhunskih muzicara, ziva gostovanja najpoznatijih rock muzicara domace I svetske scene (Gipsy Kings, Vlatko Stefanovski, Neno Belan I Djavoli, Massimo Savic, Partibrejkersi, Ortodox Celts, Van Gog itd,). Radio je sve vreme postojanja bio organizator najvecih gradskih koncerata (Sportski Centar, Dom kulture) I klupskih svirki (KB, plato kafica TC ,,Barilli,,).

Radio Dabar je poznat po najvecem broju intervjua sa celnicima domace I medjunarodne politicke scene, kao I poznatim I visoko cenjenim umetnicima, sportistima itd. (Dzim Dzarmus, Dzoni Dep, Beatris Dal, Alberto Tomba…) . Nase intervjue godinama su preuzimale najvece medijski servisi I novinske agencije (ustupali smo ih besplatno). Koliko je bila izrazena sposobnost brojnih kolega na poslovima uredjivanja, vodjenja I realizacije programa pokazuje neslavan gest vlasnika Radija Madona koji je otvaranjem svoje radio stanice ,,pokupio,, desetak ljudi iz Dabra. Najpopularnijih emisija tesko se secam jer je ceo program bio izuzetno pracen, ipak: ,,Kraljevi scene,,  ,, Dabarmania,,  svakodnevna live ukljucenja sa gradskih ulica, ankete, istrazivanja na lokalu, ,,Letnje ili zimske inicijative,,.

Po secanju, neki od spikera: Goran Potic, Miki Nedeljkovic (godinama vec spiker u Filadelfiji), Vlada Kalinic, Nesa Kanazir, Goran Popovic, Natasa Milicevic, Sasa Tomic. Tonski realizatori: Dejan Pegi Negic, Milan Bajic, Sinisa Zivojinovic, Nebojsa Tomic, Zoran Mitic, Sasa Lukic, Milos Stepic, Milan Stankovic, Aleksandar Asanin…Gl.i odg. Urednik: Danda Stojanovic.

Radio je od pocetka imao u semi I emisiju za decu ,,Dabric Sveznalic,,

Ugasen je nekoliko meseci posle koncerta Massima Savica jer vlasnici nisu hteli da odgovore na raspisani konkurs za dodelu frekvencija.

“SV folk radio“, Poljana, 1998 – 2002.

Vlasnik Živorad Veljković, urednik Sanja Veljković. Smatra se da je to prvi seoski radio u Srbiji. Naziv radija su njeni inicijali. Žika je napravio radio koji je bio seoski. Mnoge inovacije u programskom konceptu, koje su kasnije kopirale i kopiraju i danas slične radio stanice, uveo je upravo on. Insistirao je na narodnoj muzici, tzv. “dvojkama“, staroj muzici. Ukinut je koncept gde je postojala nevidljiva barijera između voditelja i slušaoca. Komunikacija je postala maksimalno neposredna. Kvizovi, recepti, horoskopi, željoteke, hitovi dana, nagradne i plaćene muzičke želje. Nije više postojao termin za emisiju gde su mogle da se emituju plaćene muzičke želje. Kada se plati može i 24 sata, uz obavezno ponavljanje pozdrava u foršpilu (Žikin izum). Sve je to Žika uveo, možda i prvi u Srbiji. Jedino su poštovane reklame jer su plaćene. Počinje takmičenje među slušaocima ko je više uplatio želja, napravio luksuznije veselje, odmor, lovačko druženje…

“Radio Suzy“, Majilovac, 2001.

Vlasnik je bio Rade Nedeljković koji je radio u Italiji. Studio je takođe otvoren u privatnoj kući i dobio je ime po kćerki Suzani. Pošto je vlasnik bio u inostranstvu, bila je to firma koja nije mogla dugo da se održi. Nestajala je oprema: diktafon, čitači… Svaka smena je radila program kako je želela. Muzičke želje, hit dana. Među prvima u Srbiji, a u našem okruženju sigurno, program je kompletno sniman, montiran i emitovan iz kompjutera. Čak je i neka beogradska televizija snimala emisiju o Majilovcu i dolazila u radio. U radiju, takođe prvi put, počinje rad po principu One man show. Ukida se tonac, jer zahvaljujući opremi jedna osoba može da obavlja posao tonca i voditelja istovremeno. Dolazi vreme kada pred mikrofon sedaju ljudi bez iskustva i znanja.

“RTV Biser“, Požarevac, 2002 – 2003. Od 2008. “Radio-Biser“ Malo Crniće

Direktor Goran Milanović. Urednik Violeta Milenković. Prostorije su bile kod hipodroma, danas je to dom za stare. Pored radija počinju sa TV programom i najnovijom opremom u ono vreme. Studio je u zastakljenim prostorijama i svi mogu da se vide dok rade. U početku je postojala koncepcija rada da novinar osmisli prilog, a voditelji pročitaju tekst koji je napisao novinar.  Jedina dva medija u našem okruženju koja su istovremeno imala radijski i TV program u sklopu iste medijske kuće su RTV “Biser“ i “Radio Duga – TV Viminacijum“. Originalno i kreativno osmišljeni nazivi emisija Tv objektiv, PO portret, Kulturama, Stig na dlanu, Abeceda zdravlja, Draga saveta… “Radio Biser“ je svojevremeno emitovao dva programa u Požarevcu, zabavni i folk radio. Potom se seli u M. Crniće.

“Hit radio“

Prema jednom podatku osnovan je 25. V 2001. godine, a prema drugom zvanično je počeo s radom 2003. godine. Prva frekvencija bila je 105 Mhz. Nakon dobijanja dozvole, dodeljena je nova frekvencija 104.9 Mhz. Radio je najpre bio u TC „Novi dom“, zatim na Trgu oslobodjenja, a sada je u Jug Bogdanovoj 4. Program je uglavnom muzički; aktuelne su bile muzičke zelje, čestitke i pozdravi. Do 2006. godine emitovana je čuvena emisija Pere Crnobrnje „Vaš izbor-naša ploča“ koju je on i vodio, dovodeći u goste pevače narodne muzike. “Radio-Hit“ dobija lokalnu dozvolu za emitovanje programa 2008. godine. Tada se programska šema menja, uvode se servisne informacije, korak po korak vesti iz kulture, zdravstva…do uvodjenja jutarnjeg programa kao informativne emisije. Otvoren u vreme kad su radijska produkcija i emitovanje programa već kompletno bili zasnovani na radu na kompjuterima i postali standard. Rad su započeli najsavremenijom opremom.  Postojalo nekoliko zanimljivih emisija koje nisu koncepcijski odskakale od klišea radija narodne muzike. Emitovane su u slobodno vreme kada nije bilo želja. Zahvaljujući tome što je vlasnik bio povezan sa estradom gostovalo je mnogo poznatih pevača narodne muzike. Danas je to veoma slušan, čak najslušaniji radio u našem kraju koji već godinama teži građanskom profilu, zadovoljavajući sve tri funkcije lokalnog radija, informativnu, servisnu i zabavno-rekreativnu.

“Radio Bravo“, Požarevac, 2005.

Voditelj  i direktor je Slobodan Vasić, poznato i iskusno medijsko ime, dobitnik mnogih nagrada.  Uz odličnu opremu, neguje se stara, kvalitetna narodna muzika, ali i društveno angažovane emisije, uz korišćenje njnovije tehnologije u komunikacijama. U početku, program nije mnogo odskakao od drugih sličnih stanica, ali mu je popularni “Vasa“ davao svoj pečat. Aktivno sarađuje sa ustanovama kulture našeg grada. Studio se nalazi u ulici Vojske Srbije (“kostolački put“).

Pojavljuju se i radio-stanice standardnog, šablonskog pristupa. Favorizovala se muzika za ciljne grupe, a sve te stanice bile su kratkog daha: “Radio-Sreća“ (na uglu Njegoševe, prekoputa Narodnog muzeja, vlasnik Rada Bakić), “Bejbi“, “Kult“, “Stil“, “Venera“, “Fleš“, “Alka“, “Kiki“, “RR-Romski radio“ (kod parkinga hotela “Dunav“), “Planeta“ (u sklopu diskoteke “Planeta“, pre i posle nje bila je “Madona“), “Vasiona“, “Galaksija“, “Ris“ (Boževac), “Radio M“  i “Stig“ ( Šapine), “San“…

“NS radio“ u Smoljincu

Vlasnik je bio Novica, kinooperater u Centru za kulturu. Stanica je emitovala narodnu muziku i imala je neverovatan domet, usled povoljnih geografskih uslova, pa se dešavalo da se čuje i u Jagodini. Pristojan program u okviru onoga što je nuđeno takvoj ciljnoj grupi.

“Radio As“, Požarevac

Vlasnik je bio Lale Slavoljub Živanović. Prostorije su bile prekoputa Narodnog muzeja. Emitovao je zabavnu pop i rok muziku. Bez emisija. Možda su bile jedna ili dve emisije iz neke druge produkcije. Prošarano identifikacionim džinglovima i reklamama. Zvučao je pristojno. Slušali su ga, npr. u biblioteci.

“Grand-radio“

Radio je 2006. u TC Novi Dom Požarevac (mada je trebalo da počne u TC “Reč naroda“). Vlasnik Dragana; klasičan radio sa narodnom muzikom. Želje, reklame, hit dana. U Lozoviku je postojao “Radio-Moravac“. Svojevremeno je organizovao godišnjice radija u lokalnom Domu kulture i dovodio Svetu Vukovića da vodi program. Još uvek radi, samo emituje muziku i čeka da mu istekne dozvola pa da se ugasi. Postojao je radio i u Žabarima.

“Radio X“

Počeo je s radom  2008. godine. Vlasnici su billi Dejan Đokić i Čibi. Klasičan radio sa narodnom muzikom. Želje, reklame, hit dana… On je voditelje zvao otvaračima usta. Koncepcija je bila takva da privuče pažnju narodnom muzikom. Forsirana je muzika koja je snimljena „uživo“ u studiju kada gostuje neki orkestar. Posebno bio ponosan na veliki izbor takvih snimaka. Emisije Horoskop, Recepti, Željoteke, Hit dana… Kopija SV folk radija Poljana po pitanju koncepije seoskog radija. Radio je bio prekoputa kasarne ‘Pavle Jurišić Šturm“.

U Vlaškom Dolu 2001. godine Aleksandar Stokić otvara “Hit radio“  koji preimenuje u “San“, jer je u Požarevcu pokrenut radio sa istim nazivom. Od opreme je imao već standardno: računar, mikseta, mikrofoni, predajnik od 150 vati kao i antene veoma jake snage. Emitovana je narodna muzika i malo zabavne. Radio je zatvoren 2004. godine. Zapamćeni su i “Gold radio“ u Braničevu (vlasnik Predrag Mirković), “Radio Galaksija“ u Sirakovu (vlasnik Raša), “Radio Galeb“ u Velikom Gradištu, a u širem okruženju stanice – koje su redovno pratile i požarevačke događaje,  “Mlava“ i “Herc“ u Petrovcu na Mlavi. Takva plima radio-stanica imala je i svoje nedostatke, pa i trendove. Najpre se insistiralo na harizmatičnim voditeljima, sa srazmerno manje muzike. Rad sa reklamama bio je od presudne važnosti za opstanak radio-stanica. Ulični govor je postao sastavni deo obraćanja slušaocima. Pad kvaliteta i ogromna konkurencija doveli su do prezasićenja. Bilo je sve manje prihoda. Zaposleni su mesecima radili bez prijave i plate. To je bio početak kraja masovnosti stanica. Počelo je sa tržišnom utakmicom, a ostajali su samo najbolji i najspremniji.

 

Tekstove objavljujemo utorkom

U sledećem nastavku: “Realizam“ i realizam