Kako kome. Biblija kaže – a sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu. Istina, treba čovek da se odmori, da napravi pauzu. Ali, i taj jedan dan dobro dođe da se nešto poradi po kući, dvorištu, završi nešto što je ostalo započeto tokom sedmice. Tada se, koliko je to moguće, okupi cela porodica za stolom, nešto se bogatije spremi. Svi su tu, i učenici i studenti. Za nas, dokone, koji se bavimo lepom rečju, poezijom, nikakav problem nije da u njoj nađemo i one skrivene trenutke koje čovek posveti sam sebi. Stoga ćemo s lakoćom nabrojati najpoznatije pesme posvećene nedelji – od Gvendolin Bruks do Marije Šimoković.
Onima koji vole romanse ne treba dvaput reći – tužna je nedelja. O mađarskoj romansi Sumorna nedelja (Szomorú Vasárnap, Gloomy Sunday, Мрачное воскресенье, Domingo Sombrío, Sombre Dimanche, da nabrojimo samo najpoznatije jezike na kojima je pevana) napisano je stotine članaka, snimljeni su filmovi, čak je i jedna švedska pop-grupa uzela to ime. Stvorene su mitovi, baš onako kako to treba da bude kad je reč o tim začudnim violinskim sinkopama i očaravajućim, nepredvidivim kadancema. Pravu svetsku slavu donela joj je najbolja pevačica bluza, Bili Holidej, pevajući “Gloomy Sunday“. Smesta se premestite mislima u neki skriven, ušuškan restoran gde ćete biti sami na svetu, ni od koga uznemiravani i popiti svoje piće od sećanja.
Legenda (tačna taman toliko da može da se dograđuje, ulepšava, dramatizuje) kaže da se radnja kojom je inspirisana pesma dogodila tridesetih godina prošlog veka u Budimpešti. Pored nekog samoubice nađena je poruka sa samo dve reči – sumorna nedelja…Veliki grad, raspala se carevina, obućarski kalfa skromnog života, budućnost neizvesna, teško se živi posle rata; jedno samoubistvo – manje više. Da, ali iz Dunava policija vadi telo utopljenice, gospođice koja u zgrčenim rukama ima zgužvane note romanse istog naziva! Policajci se odmah pitaју da li postoji veza. Da li je baš mogla u trenucima instinktivne borbe za život da drži i te papire u ruci i kako su oni opstali u vodi? Ko bi ga znao…Uglavnom, priča je krenula kao grumen snega i pretvorila se u amorfnu, ogromnu, imaginarnu masu koja je doticala svakog.
I manji događaji inspirisali su umetnike, zato ni ovај nije bilo izuzetak. Stihove je napisao Javor Laslo, a komponovao ju je Šerež Režo, poznatiji kao Špricer Rudi koji je kao momčić pobegao s jednim cirkusom, zanesen čarima artistkinje na trapezu. Kao kod Brane Petrovića. Ni druge mađarske romanse nisu izazivale radosna osećanja, ali ova pesma je udarila iz sve snage i neverovatnom brzinom osvojila svet. Počeli su da se nižu novinski naslovi o samoubicama, tragičnim krajevima sudbina koje su, gle čuda, odmah mogle biti povezane baš s tom pesmom koja je ubrzo nazvana himnom samoubica. Neumoljivi sudski i policijski izveštaji zaista svedoče o talasu samoubistava širom sveta. Da li baš zbog te pesme? Setimo se da je u to vreme vladala Velika depresija, pa prevremeni rastanak od života nije bio u to vreme neko veliko iznenađenje.
Pesma je prevedena na 28 jezika, do sada, uključujući čak i esperanto. Kod nas su je proslavili Cune Gojković, Mile Bogdanović i Zvonko Bogdan. Da ipak ne bude sve tako nestvarno, višeznačno i nedorečeno, kako to u legendama biva, pobrinuo se sam kompozitor. Zaboravljen u potkrovlju, na trećem spratu jednog azila za umobolne, 1968. godine rešio je da uz pomoć gravitacije okonča svoju životnu vezu s tom pesmom. Zakoračio je sa svog prozora u prazno. Suprotno patetičnim tekstovima po raznim novinama, nije bila nedelja, već četvrtak, 11. januar.
Spomenuh Bili Holidej. Mene ta pesma vezuje za film “Ledi peva bluz“ koji sam gledao mnogo puta tog sunčanog septembra 1974. godine, u pauzama prijemnog ispita na užem izboru u skromnim prostorijama i vežbanonicama Pozorišne akademije, koja je tada svoju poslednju školsku godinu imala u Knez Mihailovoj ulici, iznad kafane “Kolarac“. Nezaboravih sedam dana kada smo jedva čekali da počnu pauze između vežbi kako bismo odjurili u obližnji bioskop “Jadran“ na trgu, kod konja.
Godine 1992. snimljen je film “Zauvek mlad“ (fantastična romantična drama, istog naziva kao veliki hit Boba Dilena, nastao još 1973. godine). U njemu se jedan pilot slučajno budi iz kriogenog stanja u kome se našao nekoliko decenija pre toga, čekajući lek iz budućnosti za neku bolest, očajan što mu je umrla verenica. Snalažljiv, brzo je u jednoj kući koja ga je prihvatila, shvatio da su kompakt diskovi isto što i ploče, samo manji. Kada je izabrao disk s muzikom Bili Holidej, ušla je domaćica (Džejmi Li Kertis, u ulozi samohrane majke) koja je prihvatila njegovu neverovatnu priču jer se i njen sin, dečkić, oduševio kapetanom, pilotom (Mel Gibson). Videla je da se dobro snalazi, odmah prepoznala muziku (Gloomy sunday) i upitala ga: “Voliš Bili Holidej?“ On je odgovorio: “Ko ne voli Bili Holidej…“
Nisam zaboravio ni našeg Džeja. Ima šta da se kaže o seriji “Nedelja“. Pored imena, vezuje je za ovu romansu i nesrećna sudbina jednog čoveka, ali neka to bude posebna priča.
U idućem nastavku: “Engleski humor“
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
