U vremenu u kojem se prošlost često čita površno ili selektivno, promocija knjige „Zašto sam bio i ostao Jugosloven“ Miodraga Ivanovića, održana 18. novembra u Svečanoj sali Biblioteke, pretvorila se u veče istinskog dijaloga sa sećanjem. Publiku su činili oni koji u sebi i dalje nose pitanje o smislu zajedništva i odgovornosti — onih vrednosti koje su nekada bile temelj jednog vremena.
Skup je pozdravila direktorka ustanove Vera Zarić Mitrović, otvarajući razgovor o tome šta smo bili, šta smo postali i šta nam danas znače ideali nekadašnjeg zajedničkog prostora.
O knjizi su, pored autora, govorili izdavač Dragan Stojković i Slavica Marković, koja je svoje utiske iznela iz ugla čitaoca — toplo, lično i sa punim razumevanjem unutrašnjeg ritma rukopisa. Sagovornici su istakli da ova knjiga ne pripada samo jednoj generaciji, već svima koji se danas pitaju o smislu bliskosti među ljudima i o moralnoj odgovornosti koja prevazilazi parole i dnevnu politiku.
Ivanović u svom delu govori iz iskustva i iz jasne etičke pozicije. Njegova knjiga nosi duh odgovornosti prema istini — ne onoj koja osuđuje, već onoj koja svojom jasnoćom prosvetljuje i čuva dostojanstvo čak i onda kada je teška. Upravo u toj ravnoteži počiva snaga rukopisa: u spremnosti da se govori otvoreno, a bez ponižavanja, i u uverenju da čovek može ostati uspravan uprkos istorijskim zabludama i nametnutim podelama.
Kroz poglavlja svoje knjige autor podseća na opasnosti nacionalizma, koje je prepoznao mnogo pre nego što su postale tragična stvarnost, i na važnost ideje zajedništva koje ne briše razlike, već ih prihvata i razume. Jugoslavija, kako smatra on i njegovi sagovornici, predstavljala je „historijski maksimum“ — trenutak kada su solidarnost, napredak i širina pogleda bili mogući. Ono što je usledilo bio je ozbiljan civilizacijski korak unazad.
Tokom promocije osetila se duboka potreba publike da ne samo čuje, već i promisli. Autor je pozvao prisutne da se najpre razumeju sa sobom, da se suoče sa prošlošću kako bi bolje razumeli sadašnjost.
Knjiga „Zašto sam bio i ostao Jugosloven“ ostaje važna ne samo kao svedočanstvo vremena, već i kao moralni orijentir. Podseća da prošlost može biti i opomena, da je zajedništvo snaga, a da odgovornost počinje onda kada prestanemo da se plašimo istine — i kada imamo hrabrosti da ostanemo uspravni.
