„Razmišljamo tu gde Dunav spaja dva dela Srbije da podignemo velelepni most, ali tek treba da uradimo studije pa tek onda projekat“, rekao je predsednik Srbije Aleksanadar Vučić najvaljujuži velike investicije koje Srbiju čekaju.
Reč je o premošćavanju Dunava i spajanju Banata i Braničevskog okruga. Time bi Dunavski koridor koji se uveliko gradi prešao na banatsku stranu i taj deo Vojvodine bi svakako oživeo s novom saobraćajnicom. Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević je priliko obilaska radova na Dunavskom koridoru kod Požarevca najavio da će ta brza saobraćajnica biti završena u septembru 2025. godine, što je 15 meseci pre ugovorenog roka. On je rekao da će Dunavski koridior preporoditi ceo Braničevski okrug i da veruje da će Srbija uskoro postati najlepše mesto za život u Evropi.
„Požarevac će biti bliži i dostupniji i dobiće priliku da se bolje razvija, i ne samo Požarevac, već i Veliko Gradište, Golubac i Smederevo, kao deo Dunavskog okruga. To je nešto što smo do sada mogli samo da sanjamo“, naveo je Vučević. On je istakao da se na tome neće stati i da je u planu izgradnja mosta koji će spojiti Belu Crkvu, Banatsku Palanku i Ramsku tvrđavu.
„Time će nam taj nekad najzapostavljeniji ili najudeljeniji deo Južnobanatskog okruga biti povezan sa Braničevskim okrugom. Time će se i državljanima Rumunije omogućiti da imaju mnogo bolju konekciju ka drugim delovima Evrope, pa čak i ka nekim delovima Rumunije“, istakao je Vučević. Naglasio je da će to biti najistočniji most u Republici Srbiji koji povezuje naše dve obale na Dunavu.
Već godinama linijski skelski prelaz Ram – Banatska Palanka povezuje Braničevski region istočne Srbije sa južno-banatskim regionom i skraćuje put za više od 100 kilometara u odnosu na alternativni put preko Smederevsko-Kovinskog mosta. Prelaz funkcioniše bez prekida još od uspostavljanja 1985. godine. Otvoren je kako za putnički, tako i za teretni saobraćaj. U zavisnosti od sezonske frekfencije, prevoz obavlja manja skela nosivosti do 100 tona ili veća skela nosivosti do 200 tona.
Već godinama linijski skelski prelaz Ram – Banatska Palanka povezuje Braničevski region istočne Srbije sa južno-banatskim regionom i skraćuje put za više od 100 kilometara u odnosu na alternativni put preko Smederevsko-Kovinskog mosta.
U toku kalendarske godine skelski prevoz se obavlja po ustaljenom redu vožnje. Privremeni prekidi rada mogući su samo u slučaju ekstremnih vremenskih nepogoda: jakih vetrova, gustih jesenjih magli i postojanja velikih količina leda na reci. Skela kreće/pristaje na banatskoj strani, kod Stare Palanke, pristanište se nalazi u ušću kanala DTD. Planovi za most postoje odavno.
U Staroj Palanci koja je nekoliko kilometara od Bele Crkve i koja je poznata po tome da ima više kafana nego stalno naseljenih kuća, nalazi se skela kojom se prelazi Dunav i odmah tu je tvrđava Ram. Manje je poznato da je car Trajan prvo ovde napravio privremeni most koristeći galije i sprudove, a tek kasnije je izgradio čuveni Trajanov most. Međutim, na Trajanovom stubu u Rimu je opisan i ocrtan upravo taj njegov prvi poduhvat prelaska Dunava kod Bele Crkve. Na ovom mestu je i Karađorđe prešao u Srbiju po povratku iz Rusije, dok je Vuk Karadžić jedno vreme radio tu na carini.
Ostaci Trajanovog mosta, nalaze se između sela Kostola (Castellum Pontes) sa naše strane i Turnu Severina, nekadašnje Drobete u Rumuniji. Izgrađen je na samom izlazu iz Đerdapske klisure na mestu gde reka usporava i širi se i gde je dubina bila najniža. Most je delo čuvenog antičkog graditelja Apolodora iz Damaska, iz 105. godine naše ere, a izrađen je po naredbi rimskog cara Trajana (53-117). Most je bio izgrađen od kamena, dugačak 1097 m i sledećih 1000 godina je važio za najduži most ikada sagrađen u svetu. Sa lukovima visoko iznad vode, imao je 20 stubova i portale na pristupu i na jednoj i na drugoj Dunavskoj obali.
Povezane vesti
Povezanost između Doma trgovačke omladine (Politehnička škola) i meseca avgusta
Dizel skuplji za dinar
Centar Požarevca zatvoren za saobraćaj