Danas je u Velikom Gradištu, pred spomenicima stradalima za slobodu zemlje u Prvom i Drugom svetskom ratu, svečano obeležen jedan od najvećih srpskih praznika, Vidovdan.
Počast stradalima, uz opelo, u prisustvu predstavnika lokalne samouprave i Crkve kao i građana, polaganjem venaca odali su predsednik opštine Veliko Gradište Dragan Milić, predsednik Skupštine opštine Vladimir Štrbac, zamenik predsednika opštine Nedeljko Vasić i predstavnici Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918. i Herojske 549. motorizovane brigade.
Na značaj ovog praznika kroz istoriju srpskog naroda obraćanjem je podsetio predsednik Skupštine opštine Vladimir Štrbac.
“Vidovdan, kao jedan od najznačajnijih praznika Srpske pravoslavne crkve, ali i Vidovdan kao simbol stradanja, borbe i vaskrsnuća. Malo koji narod na svetu ima takav dan, a veliko je čudo kako je baš taj jedan dan promenio istoriju i sudbinu jednog naroda i jednog kontinenta. Otuda je Vidovdan dan tuge, ali i dan slave. Dugotrajan smeh koji se smenjuje dugotrajnim plačem, baš onako kako to kažu reči Hristove ‘Teško vama koji se smejete sad jer ćete zaplakati.’.“, rekao je Štrbac.
Njegove reči odvele su nas u godinu Lazarovog izbora za carstvo nebesko umesto carstva zemaljskog i pada pod tursko ropstvo 1389. te utemeljenje praznika kao zadatak od Boga. Zatim i u 1914, kada je u Sarajevu Principov pucanj u tiraniju nad svojim narodom, u vapaju za slobodu utamničenog naroda, doneo tektonske promene čitavom kontinentu. Zatim i 1992. godinu, ponovo srpskog stradanja, ponovo Vidovdana i zadatka od Boga, kada je general Talić pukovniku Simiću uputio zahtev pred istorijski proboj koridora života: “Hoću koridor do Vidovdana, pa makar bio kozja staza, neću da deca umiru!“, čime su zapadne srpske zemlje teritorijalno spojene sa maticom u odbrambeno-otadžbinskom ratu. A potom, i Vidovdan nedavne 2021. godine, kada je smramnom odlukom državnog rukovodstva Haškom tribunalu isporučen nekadašnji predsednik Srbije.
On je istakao i da nas ovi događaji opominju na to da, ako Vidovdan izgubi smisao ili izgubi na snazi svog zadatka, ako ga učinimo onim što on nije, onda ni mi nećemo biti mi, a samim tim će i naše postojanje kao naroda prestati da budućim generacijama bude cilj.
I, za kraj, poručuje – I zato taj živi spomenik nad milionima umrlih neka postoji, kao simbol borbe za veru i slobodu, obeležavan svake godine, da podseti da smo tu sa vekovnom težnjom da opstajemo i vekovnom težnjom da se uzdižemo iz pepela.
Povezane vesti
Sve spremno za biciklistički spektakl u Požarevcu
Danas bez vode stanari u ulici Prvi Partizanski odred i okolnim ulicama
Danas pretežno oblačno i vetrovito