Često čujemo frazu “o ukusima se ne raspravlja“. Nađe se ona i gde joj jeste i gde joj nije mesto. Potegnu je mnogi kada treba, a mnogo više kada ne treba. Takva mi je struka, a takav mi je bio i posao, pa sam mnogo i često razgovarao i pisao o vrednostima nekog umetničkog dela. To i sada činim. Obično rasprava krene nekonvencionalnom rečenicom i pitanjem sagovornika: “Da li si gledao taj-i-taj film? Kako ti se sviđa?“. Hm…Dobro, saglasan sam – nečim treba započeti raspravu, mada je meni mnogo bliža rečenica u razgovoru s kolegama – “šta misliš o tom filmu ili predstavi….“. Nekako mi je to bliže, a i dobar je način da se odmah pokrene širi razgovor. Kada me neko pita “kako ti se sviđa“ najpre bih mu odgovorio protivpitanjem – “Hoćeš da ti objasnim kako mi se sviđa? “. Na pitanje “da li ti se sviđa“ već bih nekako pokrenuo raspravu, ali da objašnjavam kako funkcioniše moje “sviđanje“, e to je malo teže…To će reći – od razgovora o umetničkom delu neće biti ništa, pogotovo ako dotični odmah, ne čekajući odgovor, krene s komentarima tipa “meni se to nije dopalo, ništa mi se ne sviđa“. Postoje i mnogo kraći oblici iskazivanja “sviđanja“ i “nesviđanja“, ali oni nisu za javnu upotrebu, bar ne na mom blogu.
Suština i završetak takvog razgovora lako se nasluti: ako sagovornik nije saglasan s mojim mišljenjem ili se upetlja u “sviđanja i nesviđanja“, kao najznačajniji argument (u odbranu svog mišljenja), na kraju potegne nonšalantno i slabodobitno (za njega “spasonosnu“), latinsku izreku u našoj verziji: “Uostalom, o ukusima se ne raspravlja!“ (de gustibus non est disutandum). Na taj način misli da se spasao nepoznavanja dubine umetničkog dela. Da li je baš tako?
Hajde da pogledamo najpre u etimologiju te reči, kako bismo razjasnili zašto se tvrdi da se o ukusima ne raspravlja (što je tačno, mada i tu može da se razvije priča zašto neko više voli prasetinu ili jagnjetinu), a zašto se o umetničkom delu raspravlja?
Veliki rečnik Matice srpske kaže sledeće:
Ukus m.1.a. čulo smešteno u sluzokoži usne duplje, najviše jezika, kojim se primaju utisci slatkog, gorkog, slanog i sl. sastava materije. b. utisak koji neka materija ostavlja na to čulo ~sladak,~gorak. 2. a. osećanje i smisao za lepo; odmerenost, uglađenost. b. sistem estetičkih pogleda, pojam, shvatanje lepog, estetsko merilo: istočnjački~, starinski~.
Eto nas već blizu odgovora: ukus se tek u drugom sloju značenja metaforički vezuje za osećaj i smisao lepog, odnosno za estetiku. To jeste ključna reč. U prvom, osnovnom sloju, reč je o fiziologiji, a ne estetici, a prvi sloj je ovde rešavajući. Podsetimo se šta je to estetika: pojam je nastao od grčke reči αισθητική, osećajni, opažajni. Filosofska disciplina koja ispituje lepo, odnosno vredno u umetnosti, a po mišljenju nekih estetičara i u prirodi. Umetnici svih vrsta, epoha i porekla stvarali su i stvaraju umetnička dela po svom viđenju i razumevanju lepog. Ogromna oblast, istorija umetnosti, humanistička naučna disciplina, bavi se upravo time. Pri tom se pomaže odgovarajućim granama ili metodama – aksiologijom, semantikom, semiologijom i mnogim drugim. Sva ta znanja sublimisana su u posebnoj disciplini – umetničkoj kritici, sagledanju vrednosti jednog umetničkog dela sa stanovišta njegovih poruka, estetičkih kriterijuma, istorijskog i drušvenog konteksta, uticaja na tokove u kojima je nastalo, itd. Komplikovano? Ne baš. Složeno jeste, ali se može razumeti. Dovoljno razumljivo da se posle ovoga saglasimo u jednom: o umetničkim delima se i te kako raspravlja!
Polazeći od pretpostavke da neku knjigu niste čitali iz puke dosade, ili da niste gledali predstavu samo zato da budete viđeni u pozorištu, jasno je da smo umetničkom delu kome smo prisustvovali dužni više od tih nekoliko reči “sviđa mi se, nije loše, može i bolje…za moj ukus ništa posebno, itd“. Štaviše, rekao bih da je uvreda za umetnika (bio on živ ili ne), da se o njegovom delu ne raspravlja. Na kraju krajeva, kako bi se bilo ko od nas osećao da učini nešto lepo, a zauzvrat dobije klimanje glavom ili ignorisanje? Sigurno je da niko od nas ne doživljava na istovetan način neko delo. Postoji saglasje, ali postoje i razlike. Zato i raspravljamo. Ako raspravljamo o tome da li nam je lepši hladan ili vruć prebranac, zašto ne bismo raspravljali šta nas je to zainteresovalo u nekom umetničkom delu?
U idućem nastavku: “Klikbejt – sumrak novinarstva“.
Tekstove objavljujemo utorkom.
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
