Stručna preporuka direktno utiče na povećanje i kvalitet prinosa
Sistematska kontrola plodnosti zemljišta kao stalna mera ima za cilj utvrđivanje plodnosti zemljišta na sadržaj hranljivih materija. Zasniva se na objektivnim kriterijumima i planiranju potrošnje mineralnih đubriva u količini, odnosu i vremenu primene, kao i preduizimanju meliorativnih zahvata kao što su: kalcifikacija, fosfatizacija i humizacija, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta. Analiza plodnosti zemljišta značajna je kao krvna slika kod čoveka.
Preporuka poljoprivredni proizvođačima je stalan obilazak parcela i praćenje stanja useva. Ukoloko se uoči ugroženost useva javiti se Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Požarevac. Stručna preporuka za primenu odgovarajuće agrotehničke mere ili adekvatnog hemijskog sredstva, sprečava ili smanjuje štete na usevu.
Stručna preporuka direktno utiče na povećanje i kvalitet prinosa. Postizanje visokih i stabilnih prinosa gajenih kultura treba da omogući povratak uloženog i dobru zaradu. Pravilno uzorkovanje zemljišta, analize uzoraka i davanje preporuka za primenu hraniva jesu neki od uslova savremene poljoprivredne proizvodnje. Analizom plodnosti zemljišta dolazimo do potrebnih podataka na osnovu kojih se daju stručne preporuke za pravilnu primenu, određenu formulacija, vreme primene i količina hraniva. Primenom precizno izračunatih količina đubriva, odabirom određenih formulacija đubriva, ostvaruju značajne uštede, veći prinosi i bolji kvalitet proizvoda.
Poljoprivreda i seoski turizam
Razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava može se zasnivati na diversifikaciji koja podrazumeva bavljenjem pored poljoprivrene proizvodnje i bavljenje nepoljoprivrednom proizvodnjom ili uslugama.
Jedna od mogućnosti je bavljenje seoskim turizmom, a bavljenje istim može biti dopunsko zanimanje i dodatni prihod seoskog stanovništva. Selo ulazi u turističku ponudu kroz atraktivne seoske pejzaže, etnotradiciju i kvalitetnu hraranu. Pored toga seoski turizam uključuje i niz aktivnosti, usluga i pogodnosti koje pružaju poljoprivrednici i ljudi sa sela kako bi privukli turiste u njihovo područje.
Seoski turizam obuhvata agroturizam, ekoturizam, etnoturizam, ruralni i salaški turizam, zdravstveni turizam, rekreativni turizam, tranzitni turizam, edukativni turizam i agrobioturizam.
Poljoprivreda i seoski turizam obezbeđuju mnoge obostane koristi. Poljoprivrednici obezbeđuju hranu, poljoprivredni pejzaž i lokalne proizvode. Turisti traže takve proizvode i tako pomažu da se razgrana dohodak poljoprivrednika kada pružaju smeštaj turistima na gazdinstvima.
Razvojem ovakvog oblika turizma, oživljavaju se seoska područja i obezbeđuje njihova održiva budućnost, kroz usporavanje migracije seoskog stanovništva, povećava se proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda, podstiče se razvoj domaće radinosti i proizvoda raznih zanata, sprečava se narušavanje prirodnog ambijenta i doprinosi se očuvanju životne sredine.
Poljoprivrednici treba da su dobri domaćini spremni da prihvate i ugoste turiste. Obuka i obrazovanje su važni uslovi za razvoj seoskog turizma, a podrazumevaju brigu o potrošaču, higijenu, znanje stranih jezika, standardizaciju proizvoda, znanje o proizvodu, poznavanje osnova marketinga i sl. Tako da pored investicija, potrebno je ulaganje i u ljudske resurse.
Održivi razvoj sela
Srpski ruralni prostor je jedan od društveno i prirodno najraznovrsnijih u Evropi, pa je zato upravljanje njegovim razvojem veoma kompleksno. Zahvaljujući turbulentnoj istoriji, ali i propustima u politici podrške ruralnom razvoju, on je danas uveliko ekonomski i socijalno razoren i depresiran. Međutim, vredno prirodno i kulturno nasleđe koje je i pored svih nedaća sačuvano u savremenim uslovima može predstavljati veliki potencijal za razvoj ukoliko se njegov koncept bazira na poštovanju principa održivosti. Planiranje i sprovođenje ovog vida ruralnog razvoja veoma je složeno i zahtevno, naročito u uslovima ogromne heterogenosti na fizički malom prostoru, kao i ekonomske zaostalosti ruralnih oblasti i zemlje u celini. Održiv razvoj sela u osnovi zavisi od praktične primene kombinacije koncepta multifunkcionalne poljoprivrede i razvoja drugih ekonomskih aktivnosti u skladu s raspoloživim prirodnim i ljudskim resursima, sveukupnog poboljšanja uslova života, kao i socioekonomskog položaja sela i seoskih zajednica. Međutim, u nedostatku odgovarajuće ekspertize, ali i jakog poljoprivrednog lobija, u dosadašnjoj razvojnoj politici Srbije i dalje vlada zabluda poistovećivanja razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja. Poslednjih godina i u Srbiji raste svest o neophodnosti da se i poljoprivreda, kao sektor, i ruralne oblasti kao specifični prostor na kome se ona odvija moraju tretirati integralno, sa svim komponentama koje ga čine. Međutim, ovakav pristup nikako da u potpunosti zaživi i u praksi.