Od početka pisane istorije, ostalo je zabeleženo da je Pek sinonim za zlatonosnu reku i da već vekovima važi za zlatom najbogatiju u celoj Srbiji. Legenda kaže da su Argonauti, u potrazi za zlatnim runom, pohodili ove krajeve i tražili ga u virovima i na obalama Peka. Poznato je i da su najviši slojevi stanovništva u starom Rimu nosili nakit napravljen od zlata izvađenog iz Peka. U prilog tome svedoči i Kraku Lu Jordan, arheološko nalazište iz trećeg veka nove ere na ušću reke Brodice u Pek. Rimljani su najintezivniju eksploataciju zlata imali u periodu vladavine cara Hadrijana u drugom veku nove ere. Tokom srednjeg veka, srpski kraljevi su nastavili vađenje zlata, da bi se ekploatacija nastavila nakon oslobađanja od Turaka, posebno krajem 19. veka u vreme Kraljevine Srbije, a zatim i u Kraljevini Jugoslaviji. U tu svrhu korišćen je specijalni bager za vađenje zlatonosnog peska. Veliki bager postavljen je početkom tridesetih godina prošlog veka u selu Neresnica, u blizini Kučeva i to je bio drugi bager po veličini u svetu, odmah iza onog koji je za britansku krunu eksploatisao zlato u Indiji.
Bager u Neresnici kupilo je akcionarsko preduzeće “Neresnica-Glogovica“, u kojem je kralj Aleksandar Karađorđević bio većinski vlasnik. Proradio je 12. oktobra 1934. godine, samo tri dana posle atentata na kralja u Marseju. Prema podacima iz arhiva, ovaj bager je iz Peka vadio između 25 i 32 kilograma čistog zlata mesečno. Eksploatacija zlata na ovaj način, trajala je sve do sredine 1955. godine i za to vreme izvađeno je više od sedam tona plemenitog metala. Kralj je bio vlasnik 60 odsto preduzeća „Neresnica-Glogovica“, zajedno sa još nekoliko suvlasnika. Bager je u Engleskoj kupio izvesni beogradski advokat Dunjić, koji je bio direktor ovog preduzeća i drugi akcionar po veličini. Malo je poznato da je prilikom izgradnje magistralnog puta Kučevo – Požarevac kao podloga korišćen šljunak iz Neresnice, koga je iz Peka iskopao bager kralja Aleksandra. Ovaj šljunak korišćen je i danas za gradnju nasipa na reci Pek u zaseoku Paskarone u naselju Neresnica.
Takođe, većina kučevljana i njihovih gostiju ne znaju da je deo starog bagera i dalje u našem mestu i služi – doduše ne za iskopavanje zlata, već da se njime prolazi. Dve ploče, na trotoaru ispred tzv Zadrugara, po kojima se stalno hoda, potiču od delova ove, nekada druge po veličini mašine na svetu.
Izvor: Danas
Povezane vesti
Zabela treća na svetu, Kruševljani osvojili srebro
Munje osvojile Požarevac – 24 medalje za istoriju mladog kluba
Vremenska prognoza za subotu, 17. oktobar