Teško je u svome selu vladika biti. Tako glasi poznata (i često tačna) poslovica. Naš narod krasi mnogo lepih osobina, ali ima i mana, kao svi narodi. O tome su umniji i veštiji od mene više puta pisali. Jedna od njih je i nezahvalnost. U kombinaciji s ljubomorom, zavišću, pa i mržnjom, prati većinu uspešnih i dobrih, primernih ljudi.
Uvek je lepo setiti se Slobodana Stojanovića, našeg Slobe, neodoljivo dragog čoveka. On je, onako dobar i pametan (kao i mnogo drugih), ispunjavao sve uslove da bude idealna meta za mediokritete, skribomane, jalove, netalentovane kritičare; pogodan da se na njega brecaju i istresaju komesari u duši, birokrate, podobni urednici i moćnici. U sebi je spojio mnogo toga nespojivog (za srpske pojmove); pri tom nije nikoga ponizio, pregazio ili se ogrešio; nikome ništa nije oteo ili ukrao, plagirao ili se bar poslužio tuđom idejom, gurnuo nekoga sa staze uspeha kako bi lakše prošao…Nije imao potrebe jer je imao talenta dovoljno da uđe u naš pozorišni hol slavnih. Prividno ne žureći nikuda, ogromnom energijom i radom, stvorio je dela koja su već za njegovog života prošla taj neophodni, najvažniji, sud vremena.
O veličini njegovog talenta svedoče ne samo hiljade stranica, već i mnogi čitaoci, saradnici, kolege, studenti; svi oni koji se rado i često dohvate svoje biblioteke i iz nje izvuku neku njegovu knjigu, uvek ga tako iznova oživljavajući. U dnevnom govoru odavno su se, kao sociolekti i refleksije raznih situacija, odomaćili njegove reči “više od igre“, “idemo dalje“, “pošteno“,itd…Osim akademske, bibliotečke i svake druge vrednosti, njegove reči su stigle i u najstroži i najžilaviji filter – žargon.
pripreme za Bambula fest – preteču Glumačkih svečanosti
Sloba je, tako, postao izuzetak, sa svim onim što ova pridevska imenica sa sobom nosi: Srbin bez javnih neprijatelja, poštovan i uvažen od svih, a najpre od esnafa. Na svoju dobrotu, talenat i energiju navikao je i sebe i druge noseći sve ove osobine normalno i očekivano. Od njega nisu tražili autograme, niti pokazivali rukom u tramvaju ili na ulici. I mi, koji smo po svojoj darovitosti, položaju ili poslu bili daleko ispod njegovih visina, imali smo zajednički pogled i shvatanje ove čudne, hodajuće dobrote: sve nas je podsećao da skromnost stvarno može biti vrlina, a ne uteha prosečnima; to nas je upozoravalo da se ne uznosimo jer ćemo već naći svoje mesto – ili će mesto naći nas. Zato su od njega zazirali samo prosečnici i zlobnici, znajući da je on meta kroz koje strele prolaze ne dodirujući ga.
Uzaludan trud bilo je mrzeti Slobodana Stojanovića.
Pripadam mnoštvu ljudi koji su bili njegovi iskreni prijatelji i poštovaoci, pa sam već za njegova života bio u prilici da mu uzvratim koliko mogu i da ga, kada bi on to zatražio, pratim dok je bilo potrebe i mogućnosti. Stoga želim od sveg srca da svi vi, koji se ovog trenutka prisećate ovog čarobnjaka reči i zapleta, iskreno poverujete da se dobro dobrim, ipak, vrati.
Na stepenicama uspeha ima mnogo meni poznatih ljudi; to što je među njima i Slobodan Stojanović, odavno je prirodno i logično. Ako ste gledali seriju “Više od igre“ ili dramu “Ptic i ptica“ mogli ste videti kako dramski pisac ume da zahvati iz poezije ono najbolje i da joj otvori vrata dovoljno da ona progovori dramskim jezikom. Sigurno ste se posle toga i zamislili.
Sloba Stojanović nije samo gledao kako život putuje pored njega. Sedeo je pored prozora i upijao slike, a zatim ih opisivao. Nije to svakom dato.
U sledećem nastavku: Strah od straha
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
