Vladika Ignatije o Velikom petku: „Hrist je dobrovoljno uzeo smrt da bi je pobedio vaskrsenjem“

Povodom najtužnijeg dana u godini, kada je Hrist bio razapet, episkop požarevačko-braničevski dr Ignatije, obratio se vernicima:

„Bez smrti nema vaskrsenja, rekao je naš pesnik Njegoš. Smrt Hristova je povezana sa našim gresima. Bog je stvorio čoveka da bude posrednik između čitave prirode i Boga, jer priroda je stvorena ni iz čega i ona ne može da postoji sama. Upravo radi postojanja prirode, Bog je stvorio čoveka na kraju slobodnim, da bi on bio taj koji bi slobodno povezao, prvo prirodu da sjedini jedno sa drugim i da onda poveže sa Bogom. Na kraju, čovek je odbio da to učini. Hteo je on da bude Bog. Ono što je usledilo posle toga je to da je priroda ostala smrtna. To što mi imamo utisak da živimo, mi stalno umiremo. Mi umiremo od kad se rodimo i taj proces života je u stvari proces smrti. Dakle, smrt nije nešto što uđe u naš život u kasnim godinama. Ona nas prati, to pokazuje i medicina, nauka. Čvek ima utisak da živi ali u stvari propada. Da bi se priroda spasila, Bog nije odustao, hteo je da spase tu prirodu i tada nije bilo drugog načina nego da On postane čovek. Da Bog sam postane čovek i učini ono što nije hteo da učini čovek. Svi ljudi koji su se rađali posle Adama su bili smrtni i to je bio zatvoren krug, krug smrti. Upravo Gospod, koji nije smrtan, ulazi u taj krug i unosi besmrtnost ali je postao čovek da bi prirodu sjedinio sa Bogom, ali čim je postao čovek On je automatski postao smrtan zato što je uzeo našu prirodu koja je već bila smrtna. Zato je Gospod i umro i mi mu na tome zahvaljujemo jer da On nije došao ne bi se svet sjedinio sa Bogom i mi bi propali. On nas je sjedinio sa Bogom i to sjedinjenje je rezultiralo vaskrsenjem. Pokazalo se da sjedinjenje sa Bogom znači vaskrsenje odnosno pobeda života nad smrću. I zato je centralni događaj kod nas pričešće. Dakle vi dolazite u crkvu i sjedinjujete se jedni sa drugima ali u pričešću sjedinjujemo se sa Bogom te tako prevazilazimo smrt. Mnogi ljudi misle da su tu sami za sebe i da nemaju veze sa prirodom i da je priroda tu da on to iskorišćava, uništava, kako god on želi da se ponaša. Međutim nije tačno.  Bog je hteo da stvori prirodu, sve te životinje, ptice, šume, nebeska tela, sve je stvorio za večnost ali ona ne mogu da imaju večnost bez zajednice. Čovek jeste veliki zato što bez njega ta priroda ne može da postoji, ali sa druge strane on pravi veliku štetu i prirodu uništava zato što je ne vidi kao važnu već vidi samo sebe kao važnog i on misli „Ja sam tu car i ja mogu da radim sa prirodom šta hoću“, ali to nam se posle vraća i kada uvidimo da smo neodvojivi od prirode i da svako zlo koje učinimo prirodi mi učinimo sebi. Zapadni čovek je uništio prirodu, počeo da pravi eksperimente sa njom radi svoga uživanja. I mi smo naravno krivi, ne možemo biti izuzeti. Decu trebamo učiti da je čovek stvoren prirode radi i da čovek treba prirodu da spase i tako će u stvari i on i priroda živeti. To je suština Hristove smrti. Budući da je priroda bila smrtna, On je uzeo smrt. Dobrovoljno. Ali je kroz vaskrsenje pobedio smrt.“