Današnja zgrada Komande u Požarevcu nekada je bila Eparhijski dvor, sagrađen 1939. godine u vreme vladike Venijamina koji se u njega nikada nije uselio jer su ga uzeli partizani. Tokom Drugog svetskog rata zgradu su preuzeli Nemci i koristili je za svoj štab, posle toga pripala je našoj vojsci. Pre nekoliko godina u jednoj prostoriji zgrade otkrivena je sazidana crkva posvećena Kozmi i Damjanu koja je danas delimično obnovljena uz pomoć vojske. Izvori ukazuju da su je sazidali i prekrečili komunisti 1950. godine. Nezvanično saznajemo da će zgrada biti vraćena crkvi. Ipak, konačno pitanje Komande ili Eparhijskog dvora i dan danas nije rešeno. O svemu tome pitali smo vladiku Ignatija.
„Mi pregovaramo sa državom i nudimo najbolje uslove. Budući da je ta zgrada zidana za Eparhijski dvor, ona nije zidana za komandu, nego za dvor. Ona unutra ima i kapelu i crkvu i sve podešeno tako da bude funkcionalna crkvena zgrada. To su uzeli partizani i isplatili neki mali deo. Međutim, ja sam političarima objašnjavao: Ko prodaje dvor? Ko može da proda dvor?“
I ta smešna suma, umesto vi to da vidite (političari) pa da kažete: To je ipak crkveno.
Nije vama stalo do tog Dvora, ja sam govorio. Toliko zgrada ima ovde tih vojnih koje su neiskorišćene. Pogledajte ovu zgradu u centru grada, to je vojna zgrada, okovali su je jer propada. Njima to ne treba, oni prodaju a niko neće da kupi. Ako bi išli prema Sopotu ili prema Kostolcu, videli bi koliko zgrada tamo stoje prazne, a da ne govorimo o ovom delu ovde. Ljudi, ako smo domaćini, dobro bi bilo da nam to vratite, jer meni treba dvor, ja ću ga zidati. Kad-tad. To bi bio namet na narod, ja nemam sredstva da zidam dvor, to bi narod plaćao, a zašto bi plaćao ako već postoji dvor? Imali smo obećanja od različitih vlasti, da će videti da to reše. U jednom trenutku ja sam bio spreman da tužim, da idem u Strazbur, da pokažem da je to zaista naše ali gde ću ja, vladika, svoju rođenu zemlju da tužim. Predsednik Aleksandar Vučić nam je sada kao nešto obećao, ali ne da oni nama to vrate, nego budući da oni koriste našu šumu, Pasuljanske livade, to je naše i restitucijom je vraćeno nama. Tu ima preko 1300 hektara. Oni su to uzeli a mi smo rekli: „Dobro, dajte koliko košta dvor, uzmite tu šumu.“
Njihovi veštaci su procenili dvor koliko su procenili i rekli su da za njega treba da se da 350 hektara šume. Mi smo maksimalno izašli u susret i rekli im da ovih 1000 hektara što ostaje da ne treba da nam vraćaju ali da nam dopuste da šumu možeo da koristimo kad nisu gađanja u toku. I to u smislu sanitarne seče, da se seče samo drvo koje je pogodila granata, da ne može da se povrati.
Oni obećavaju, rekli su da će nešto biti, ali ja sam čovek u godinama, proživeo sam život i ne verujem da će to tako lako da bude. Daj Bože da bude i ja se molim Bogu. Mi dajemo mnogo više nego što vredi taj dvor. Šta ćemo, tu smo gde smo. Crkva se ne poštuje a narod nekako voli državu iako ona uvek vrši i torturu nad narodom a ne voli crkvu koja ga zove da u ljubavi živi sa drugim. Kada bi nam vratili dvor, to bi bio najlepše uređeni deo u gradu. Molite se i vi Bogu da nam se vrati“ – izjavio je episkop požarevačko-braničevske eparhije dr Ignatije.
