U prisustvu brojnih meštana i predstavnika grada Požarevca, Njegovo preosveštenstvo Vladika Braničevski Ignatije, osveštao je danas krstove podignute na crkvi posvećenoj Svetom Arhangelu Mihailu u selu Živica kraj Požarevca, čiji se skori potpuni završetak očekuje. Biće to pravoslavni hram koji će posećivati pre svega vernici iz ovog, ali i okolnih sela. Crkva je sagrađena prikupljanjem sredstava od dobrovoljnih priloga, ali je i grad Požarevac prošle godine izdvojio 3,2 miliona dinara, dok su ove godine opredeljena sredstva u iznosu od 3 miliona dinara. Ovom prilikom, postavljeni su manji i veći krst na crkvi.
Vladika Ignatije podsetio je ovom prilikom da je krst simbol stradanja Isusa Hrista za spasenje ljudi:
„On je vaskrsao i sjedinio se sa nama, postao čovek, jer to je jedini način kako mi možemo da živimo i nemamo u sebi života ako se ne sjedinimo sa gospodom. Budući da je prvi čovek koji je pozvan da se sjedini s gospodom to odbio, tada je nastupila i smrt u prirodi koja traje do danas.
On je pokazao ljubav prema nama, jer i sam kaže u Svetom pismu da je istinska ljubav samo onda kad možete da date život svoj za nekoga koga volite. Ako se izmaknete tada kada je potrebno, tada ga niste voleli – slagali ste ga, tada ste voleli više sebe. A to nije ljubav, to je samoljublje, to je egoizam koji nažalost caruje među nama u ovoj današnjoj civilizaciji. I čovek ne gleda drugog čoveka kao izvor spasenja i da ima ljubavi prema njemu, već ga gleda kao najvećeg neprijatelja. I zato ova naša civilizacija proizvodi takva moćna sredstva uništavanja koja se nikad u istoriji čovečanstva nisu pojavila. Nikad nije toliko bilo mržnje čoveka prema drugom čoveku. Mi smo napravili granice, zakone, sve da bi se odvojili od drugoga. Naravno, i zapadne države koje su to propagirale, one nisu mogle da izbegnu ni tu mržnju među sobom. I zato se naše porodice danas raspadaju, jer svi misle da će imati sreću samo kad ovog drugog ne bude pored njega. Zato se često i brakovi brzo rastvaljaju, jer prosto više niko nije u stanju da voli drugoga i da trpi. A niko nije od nas bezgrešan.
Ali rekoh, Gospod je upravo pokazao veliku ljubav prema nama na taj način što je stradao, bez obzira što smo ga mi odbili. Kao što i danas govorimo da nećemo Boga. Da hoćemo sami da budemo, da smo sposobni sami da se održavamo u životu. I evo, dođe jedan mali virus i pokosi sve, čitavo čovečanstvo. Gde su nauke sad? Tačno se to sruši u pepeo. Ali, to brzo čovek zaboravi pa posle ponovo gradi kulu od karata ili u pesku, ne gledajući da će sve to da propadne. Jedina nam je nada Gospod, on je to pokazao Vaskrsenjem.
Nikad krst nije bio poslednja mera u našoj veri, nego Vaskrsenje. Često odlazim na zapad i uvek to vidim, kada uđete u neku njihovu katedralu, to može da izgleda impozantno spolja, ali unutra je mračno, tu nema nijedne ikone gde vam se neko od svetitelja nasmeje, gde vas dočeka sa radošću, već su svi tužni i utučeni. Vidite i te ljude koji se skupljaju tamo, oni su tužni. Nema nikakve perspektive radosti. Mi imamo radost, jer kad pogledate naše svetitelje, oni su radosni, Hristos je tu, Vaskrs je na sredini. Oni nam daju radost života, večnog. Koliko god imamo muka, ipak se tu nadamo. To je ono što mi ipak čuvamo u pravoslavnoj civilizaciji, a to je ta nada u večni život koju su odavno oni zaboravili i misle da će sve završi smrću.
To je nešto što je ljudsko, da želimo da živimo. To nam je Gospod usadio, treba da mu zahvalimo.
Vama, koji ste s ljubavlju podigli ovu crkvu i ovo znamenje zahvaljujem, jer upravo vi ste mi primer te vere. Retko ćete sada u Evropi da vidite narod sabran oko jednoga čina, kao što je podizanje krsta na crkvi. Skupljaju se radi socijalne pomoći, da buntuju protiv nekoga, za neke političare, ali nema više skupljanja oko crkve. Na žalost. Ali, da mi čuvamo veru našu pa će to biti spasonosno i za njih, jer ja učestvujem u tim razgovorima sa rimokatolicima i protestantima i oni već vide da bez nas ne mogu. Mi nosimo Boga i on stanuje među nama.
Daće Gospod da svi dođemo u jedinstvo i poznanje i da se radujemo životu i naravno, Gospod će nam dati večni život.“
