Vozdviženje časnog krsta – Krstovdan

Srpska pravoslavna crkva i vernici 27. septembra, slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst.

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti – poznata je srpska izreka, pa vernici na ovaj dan – kada se praznuju dva događaja – pronalazak Časnog krsta i njegov povratak iz Persije u Jerusalim – poste na hlebu i vodi.

Srpska pravoslavna crkva i vernici Carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama našla je Časni krst na kome je razapet Isus Hrist. Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak.

Jedno od najvažnijih verovanja za ovaj praznik vezano je za predskazanje i vremena:

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

– Što „ne skuva“ avgust, „skuvaće“ septembar.

– Kakav septembar, takav i mart.

– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Podsetimo, pravoslavni vernici slave Krstovdan ili Vozdviženje (podizanje), dan na koji je car Konstantin postavio u Rimu krst u znak pobede nad Maksencijem.