Za kim zvono zvoni…

„Nijedan čovek nije ostrvo, samo po sebi kontinent;

 svaki je čovek deo ostrva, deo Zemlje.

Ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje,

kao da je odnelo neki rt,  kao da je odnelo posed tvojih prijatelja ili tvoj;

smrt ma kog čoveka umanjuje i mene, jer i ja sam obuhvaćen čovečanstvom.

I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni za tobom.“

Džon Don: “Meditacija 17“

 

Ne, neće ovom prilikom biti reči o tom čuvenom romanu (i flimu), mada će i oni doći na red kao velika umetnička dela. Ovde je reč o ekologiji. Kako ono, beše, glasi moto ekologa? “Mi nismo planetu nasledili od predaka već smo je pozajmili od potomaka“. A kako se ponašamo? Kao da svet počinje od nas i da se s nama završava. Za sve one koji misle da svet počinje od njih ili da je ovo najbolji od svih svetova, kako reče Volter, evo nekoliko proverenih podataka. Nekome će ovo, nadam se, koristiti…

Kad bismo mogli celokupno svetsko čovečanstvo svesti u naselje sa stotinu stanovnika, a poštujući proporcije svih postojećih naroda sveta, ono bi bilo ovako sastavljeno:

*57 Azijata.

*21 Evropljanina.

*14 Amerikanaca (severnih i južnih).

*8 Afrikanaca.

*52 bi bile žene.

*48 bi bilo muškaraca.

*70 bi bilo onih koji nisu belci.

*30 bi bilo belaca.

Religiozna proporcija je posebna priča jer bi u tom naselju bilo 70 nehrišćana i 30 hrišćana (među njima 10 pravoslavaca). I seksualno opredeljenje ima svoju srazmeru : 89 heteroseksualaca i 11 homoseksualaca. Šest osoba bi posedovalo 59% sveukupnog svetskog bogatstva i svih šest bi

bilo iz Sjedinjenih Američkih Država. 80 bi živelo u kućama bez osnovnih uslova stanovanja.

70 bi bilo nepismenih. Jedan bi umirao, a jedan bi se rađao. Jedan bi imao kompjuter. Jedan (da, samo jedan) bi posedovao fakultetsku diplomu.

Razmislite i o ovome:

*Ako ste se jutros probudili zdraviji no bolesniji, srećniji ste od milion ljudi koji neće dočekati iduću nedelju.

*Ako nikad niste osetili opasnost bitke, usamljenost zatočeništva, agoniju mučenja, ugrize gladi, srećniji ste od 500 miliona stanovnika ovog sveta.

*Ako možete otići u crkvu bez straha da vam prete, da vas hapse, muče ili ubiju, srećniji ste od tri milijarde ljudi ovoga sveta.

*Ako u vašem frižideru ima hrane, na vama odeće, a nad glavom imate krov i krevet u koji ćete leći, bogatiji ste od 75% stanovnika ovog sveta.

*Ako imate računu banci, novac u novčaniku i nešto sitniša u nekoj kutijici, spadate među 8% najbolje stojećih ljudi na svetu. Ako su vam roditelji još živi, a usto i u braku, spadate među uistinu retke osobe.

*Ako možete pročitati ovu poruku, upravo ste dvostruko blagoslovljeni: jer je neko mislio na vas i jer ne spadate među dve milijarde onih koji ne znaju da čitaju…

Ali, to nije sve kada je reč o trećem kamenu od Sunca, kako je Hendriks nazvao Zemlju. Ima toga još o čemu bismo morali da razmislimo pre nego što bacimo smeće pored kontejnera, đubre u toalet, papir na ulicu, ulje motora ispustimo u šahtu, stari frižider bacimo u reku ili na “divlju“ deponiju (kao da ima i pitomih deponija).

O našoj prolaznosti naučno precizno i tačno svedoči sledeća računica:

Pri proceni starosti Zemlje naučnici se, naravno, razilaze, ali ne toliko da ne možemo poverovati koliko je naša civilizacija, ljudski rod s okruženjem, mlađe od same planete. Evo najslikovitijeg opisa: Kada bismo period postojanja ljudske vrste smestili u godinu dana, u odnosu na ostale pojave stvari stoje ovako:

*Mesec se pojavio pre 1,7 milijardi godina.

*Minut ove zamišljene godine zauzima 40.000 godina, a jednoj sekundi pripada 700 godina.

*Po ovom propračunu, život se pojavio četvrtog decembra te zamišljene, “kompresovane“ godine. *Alge i morski organizmi nastali su 19. decembra, prvi kičmenjaci 22. decembra.

*Kameni ugalj pojavio se 23. decembra, a sisari 27. decembra.

*Dan kasnije pojavile su se ptice.

*Neandretalac se pojavio 31. decembra u 23.55.

*Po ovom proračunu nova era bi počela 31. decembra u 23. sata, 59 minuta i 55 sekundi!

Toliko o tome koliko smo mi Zemlji bitni, a i o tome da li smo mi jedini koji su na njoj živeli…Ako smo novu eru počeli da račubnamo “u pet sekundi do dvanaest“, koliko li se puta naša planeta obračunavala i borila s našim prethodnicima u prethodnih zamišljenih 1.435 minuta? Ako vam je to nesagledivo, znajte da su  nove ere u toku postanka Zemljine kugle mogle da se pojave 287 puta!

Da ovo nije denikenovska teorija, potvrdili su mi jednom prilikom gosti na jednoj ekološkoj tribini o našem gradu. Profesorka Lauševićeva (predavač na Oksfordu), na moje pitanje – koliko bi trebalo vremena da se Dunav regeneriše i da iz njega pijemo vodu bez prečišćavanja, kao sa izvora, ona mi je prisebno odgovorila: “Verujte, uopšte ne mnogo. Da ovog trenutka nestane ljudski rod, prestanu da se u njega izručuju otpadne vode cele Evrope, za pet ili šest godina mogli biste da rečno dno posmatrate kao na moru“. Da, sve bi to bilo lepo, kada i ova generacija dvonožaca ne bi bila toliko halapljiva, gramziva i pohlepna. A pri tom se međusobno i ubijamo…usput.

Eto, zvono zvoni. Za kim – ako to nismo slutili na početku ove priče, sada sigurno znamo. Što je najgore, nama se taj zvonarski konopac iz ruku nikako ne ispušta…

 

Tekstove objavljujemo utorkom.

U idućem nastavku: “Mali i njegovo pleme“