Da li je ovaj, mnogim talentima obdaren čovek, zaista bio tako skroman, ili ga je surova stvarnost i zavidljivost okoline tome naučila, pa je napisao i ovaj stih?
Laza Kostić je imao čime da se pohvali. Doktor pravnih nauka koji je svoju disertaciju pisao i odbranio na latinskom jeziku (Dissertatione De Legibus Serbicis Stephani Uros Dusan); akademik, dramski pisac, pesnik, prevodilac, redaktor, profesor, tvorac novih reči; jedan od naših najpoznatijih romantičara, preteča moderne. Vatreni nacionalista. Omiljen u društvu, blagonaklon sagovornik, prijatelj Nikole Tesle. Bio je i osnivač dobrovoljačkog vatrogasnog društva u Novom Sadu. Spisak njegovih vrlina i preokupacija je poduži, ali i ovo je dovoljno da razumemo odakle reči pokajanja i skromnosti u jednoj od naših najpoznatijih pesama.
Da li je mogao više i da li bi toliko postao slavan da nije napisao pesmu “Santa Marija dela salute“?
To pitanje jeste najveći izazov za sve njegove poštovaoce, istraživače naše kulturne istorije. Zagonetki u oceni njegovog rada ima mnogo. Smatraju ga našim najvećim romantičarskim pesnikom, ali on to mesto deli sa Zmajem, Brankom Radičevićem, Petrom Drugim Petrovićem Njegošem i Đurom Jakšićem, ništa manje uspešnim i slavnim. Napisao je tri drame – a jedna se zadržala na scenama. Preveo je Šekspirove komade, tri od 38 poznatih. Bilo je mnogo plodnijih prevodilaca od njega. Šta bi bilo da se zadržao samo na pravnoj nauci i dokle bi se probio sa svojim basnoslovnim znanjem jezika? Možda bi postao lucerna iuris i krenuo stopama svetske slave kao Tesla, Pupin, Milanković? Prema svojim talentima odnosio se gotovo nehajno, govoreći da bi želeo da se oproba u što više oblasti. Bilo je još romantičara zagledanih u daljinu dok su se spoticali o trivijalne životne izazove; nije on bio jedini.
Da li je vredelo biti tako filigranski nedorečen?
Pesnici, umetnici koji su najlakše prihvatili romantizam, ovo pitanje ne bi uopšte postavljali. Na njega bi se moglo odgovoriti pitanjem – a zašto biti savršen? Možda je uzbudljivije ostaviti poluotvorena vrata jer njih će ionako promaja vremena otvoriti…ili zalupiti.
Pesma “Santa Marija dela salute“ bila je i ostala jedno od pitanja – zamki. U njoj je malo toga standardno i lako merljivo. Jedna učenica u gimanziji počela je analizu, polazeći od vidljivih orijentira i citata: “Oprosti majko sveta, oprosti, što naših gora požalih bor…Mislim da je bor neka gordost, pesnik hoće da se uspravi…“. Profesorka ju je prekinula: “Dete, nije ovo šolja za kafu, nego lirska pesma“. Mnogo je iznenađenja u njoj. Versifikacija je veoma fleksibilna, pa i kombinovana. Nije parnasovski precizna kako je to kod Jovana Dučića. Ponekad treba stihove glasno izgovoriti, prilagoditi dužine kako bi se došlo do fluidnog ritma. Melodija reči se skraćuje ili produžuje u zavisnosti kako to pesniku odgovara jer pesma nije matematička formula.
Da li bi je danas čitaoci srednjoškolske lektire uočili i razumeli? Sada se ne čita ništa što je mnogo duže od SMS i postova na mrežnim grupama. Mnoge mreže čak ograničavaju broj karaktera, pa tako već imamo čitalište koje nije sklono pisanju, pa ni čitanju, a onda ni razumevanju. Čak se i duže poruke na viberu rezimiraju. Da se čitalac ne muči sa svojim mišljenjem. To nema svrhe kritikovati jer je pojava trenutno nepopravljiva, s tendencijom pogoršanja. Lazina pesma se dokazala, preživela jedan vek, pa će sigurno potrajati, bar kao neobičan podsetnik savremenim romantičarima, a ima takvih. Izvesno vreme u modi bilo je i takmičenje u sklapanju rečenica koje su bile inspirisane refrenom ove pesme (što neće kafe same da se smute, Santa Marija dela salute).
Danas se Laza Kostić nalazi na listi sto najznamenitijih Srba. Kada je osetio da mu dolazi kraj, objavio je pesmu koju je znatno ranije napisao. Nije hteo nikoga da povredi.
PS
О tajni ovoj ljudi i ne slute, Santa Marija dela salute…
U sledećem nastavku: ko je rekao – Nešvil?
Tekstove objavljujemo utorkom
Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada – organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala “Sergej Bondarčuk“ u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala “Bosfortski agoni“ u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade – Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
