Zašto skače i pada cena mesa na našem tržištu?

Svinjsko meso je u prodavnicama poskupelo za oko 20 odsto jer je porasla cena žive vage, pa ga klaničari umesto po 120 dinara po kilogramu plaćaju po 165 dinara.

Na temu zašto često skače i pada cena mesa na tržištu, razgovarali smo sa Mikicom Milenkovićem, jednim od vlasnika firme „Union MZ“. On kaže da je situacija izazvana korona virusom dovela do značajnog smanjenja potrošnje u maloprodaji jer nije bilo proslava i aktivnosti gde se trošila značajna količina hrane. S druge strane, došlo je do značajnog povećanja cena sirovina koje utiču na proizvodnju, pre svega žitarica gde su cene gotovo duplirane:

„Imali smo cenu suncokreta koja je bila 35 dinara, a sada je cena nusproizvoda, suncokretove sačme, 36 dinara. Imali smo cenu zrna soje od 42 dinara, sada imamo cenu koja je 80 dinara. Drastično su skočile i cene ječma i kukuruza.“

U isto vreme, proizvodni ciklus za ovu godinu je praktično završen. Već se ulazi u naredni, a biološki ciklusi se ne mogu ni usporiti ni ubrzati:
„Ljudi su već počeli neku proizvodnju i moraju da je završen. Ne mogu zaklati tovljenika od 60 kg. Usled toga su bili prinuđeni da prodaju i po cenama koje su bile iznuđene. S jedne strane imate proizvodnu cenu, a sa druge imate cenu koju tržište može da primi. Zahvaljujući lošoj situaciji i tržišnom plasmanu, tržište nije moglo da primi viškove robe. Šta više, došlo je do smanjenja plasiranja robe i usled toga su proizvođači morali da spuštaju cene ispod proizvodnih. Mi smo prošle godine u ovo vreme imali cenu tovljenika od 170 dinara po kilogramu, a do pre 20-ak dana imali smo cenu tovljenika od 110 dinara. Problem je faktor hrane, koji učestvuje sa 65% u ceni tovljenika. Na taj podatak ne možemo da utičemo.“

Milenković dodaje da je teško bilo šta predvideti jer je za početak ove i prošlu godinu sve „promašeno“:
„U žetvi nismo hteli da kupimo kukuruz po 18 dinara jer smo smatrali da je cena prevelika. Međutim, danas imamo situaciju da je kukuruz 24- 25 dinara. Niko nije očekivao tako velike cene sirovina, a s druge strane je i dalje smanjen plasman robe. Pitanje je kada će se normalizovati situacija kako bi se pojavila povećana potražnja. Sada imate situaciju da nemate kome jagnje da prodate.

Mi imamo junetinu koja je daleko ispod evropskih, pa i svetskih cena. Jednostavno, nema izvoza. Sve je stalo i ograničeni smo na naše tržište koje je malo i „oseća“ svako malo povećanje proizvodnje, koje dovodi do zasićenja tržišta. Automatski, proizvođači su prinuđeni da prodaju ispod cene da bi jednostavno završili proces proizvodnje.“

Izvoz mesa sa srpskog tržišta nema kontinuitet i od njega se ne može mnogo očekivati. Za stočarsku proizvodnju, na primer, potrebna je sigurnost od bar pet godina zbog dužine ciklusa proizvodnje.