Završen projekat "Unapređenje kvaliteta života u Požarevcu kroz uspostavljanje efikasnih socijalnih usluga"

Projekat „Unapređenje kvaliteta života u Požarevcu kroz uspostavljanje efikasnih socijalnih usluga“, finansiranog kroz program UNOPS – SwissPRO, a koji je sprovodio grad Požarevac u saradnji sa Centrom za socijalni rad, uspešno je završen. Trajao je devet meseci i ukupna vrednost bila je 14 hiljada dolara. Iz Centra za socijalni rad Požarevac upućeno je ukupno 76 korisnika, odnosno oko 20 porodica. Ali, kako je Poportal ranije pisao, dosta korisnika dolazilo je i samostalno, pokazavši interesovanje i van uputa.

Tatjana Rajić, direktorka Centra za socijalni rad u Požarevcu, posebno je naglasila da je neizmerno srećna i zadovoljna ishodima ovog programa:

„Zadovoljna sam ishodima ovog pilotiranja programa koji se već oko 20 godina unazad provlači u svakom našem programu rada kao jedna preka potreba za grad Požarevac. Ta preka potreba za unapređenje mentalnog zdravlja, pre svega, i unapređenje kvaliteta života naših sugrađana, a kroz intervencije u kriznim situacijama u kojima se današnja porodica nalazi, jeste kroz ovu edukativno-socijalnu uslugu koja se pilotira po prvi put na teritoriji grada Požarevca. Centar za socijalni rad je, prateći zajedno sa eksternim evaluatorima koji su postojali i pratili uslugu, a osnovali su slično savetovalište u Beogradu i Kruševcu, uradio podzakonski akt, odnosno stvorio pravni okvir u vidu pravilnika o radu Savetovališta za brak i porodicu u Požarevcu. Dakle, taj dokument koji je Centar isporučio, Gradsko veće je usvojilo i nadam se da će od naredne godine biti obezbeđena sredstva da se ova usluga u potpunosti institucionalizuje i to je najveće zadovoljstvo svih nas. Jer, svaki projekat ima neki kratak rok, a ovo je nešto gde je naš grad zaista izašao u susret problemima sa kojima se susreću korisnici, pre svega, Centra za socijalni rad u Požarevcu. Dakle, taj pravilnik je usklađen sa Odlukom o pravima u socijalnoj zaštiti koji je još 2010. godine i definisala potrebu za postojanjem Savetovališta za brak i porodicu, s tim što smo išli korak napred. Predvideli smo da se u Savetovalište implementiraju i usluge medijacije, odnosno posredovanja u sukobima što će biti posebno važno kao pomoć sudovima, sutradan kada dođe do sporazumnih razvoda brakova, gde se u najboljem interesu dece definišu obaveze prava koja se odnose na vršenje roditeljskog prava. On takođe definiše ko može da sprovodi uslugu, a to su licencirani stručni radnici u sistemu socijalne zaštite. Ono što takođe predviđamo je da ti ljudi pohađaju obuke, a tu pre svega mislim na sistemsko porodičnu terapiju. Dakle, da svoja znanja bez prestanka obnavljaju da bi mogli da pružaju kvalitetnu uslugu. Uspostavljen je institucionalni put da se savetovalište ubuduće realizuje bez problema.

Primetili smo benefite u ovih devet meseci koliko je projekat trajao, a to su prihvatanje normi ponašanja u funkcionisanju porodice, brže i lakše sprovođenje Plana usluga, povećanje praga tolerancije, što uzrokuje i smanjenje mogućeg broja prijava za nasilje u porodici, što je bio najčešći broj intervencija u Savetovalištu. Samim tim smo izašli iz svojih okvira i kroz ovaj preventni program pokušali da utičemo na smanjenje broja dece čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, a njih je u ovom trenutku oko 250 na godišnjem nivou a susrećemo se i sa oko 560 prijava za nasilje. Konačno postoji mogućnost da delegiramo odgovornost vezano za ono što radimo, odnosno da pružimo kvalitetniju uslugu, jer je u samom Centru za socijalni rad nemoguće sprovoditi ovakvu vrstu rada sa korisnicima.“

Rajić je ovom prilikom dodala da je najveći broj intervencija bio zbog nasilja u porodici.

Vladan Bošković, psiholog – voditelj tretmana, rekao je da je sa 76 korisnika realizovano ukupno 98 termina:
„U pitanju je bio rad sa 22 žene, 21 muškarcem i 33 maloletne dece. Nijedna porodica nije dolazila samo sa jednim problemom, već je porodica koja je u nekoj vrsti problema nosi višeslojnu strukturu problema. To su uglavnom problemi u partnerskim odnosima, zatim rad sa predbračnom problematikom, roditeljima koji imaju određene probleme u relaciji koja se odnosi na neusaglašen odnos prilikom vaspitanja dece, porodice koje brinu o mentalno obolelim licima i ostarelim osobama, gde ostali članovi porodice osećaju da više nemaju snage i potrebnih resursa u lokalnoj zajednici, što dovodi do povećanja porodičnih tenzija. Tu su i lični razvojni problemi i kao što je već rečeno, nasilje u porodici. Sa korisnicima su radila 4 voditelja tretmana, troje psihologa i jedan specijalni pedagog. Svake nedelje su održavani interni i suprevizijski sastanci.

Problemi se mogu lako uočiti u školskom sistemu, što kod deteta, što kod porodice. Uvek se gledalo da se multisektorskim pristupom što brže reši problem porodice. Skoro sa svim korisnicima je sprovedena evaluacija koja se ticala stepena zadovoljstva uslugama. Kažem sa skoro svima, jer su neki smatrali da je problem rešen i pre nego što se tretman završio.“

Vladimir Dimitrijević, psiholog i voditelj tretmana, naglašava da Savetovalište ne može uvek u potpunosti da pomogne svim porodicama, a to zavisi od problema zbog kojih se oni jave:
„Mi jesmo pomogli mnogo, a sa kojom god porodicom da smo radili, istakao bih da smo doprineli boljitku. Izdvojio bih nasilje u porodici kao jedan od problema, ali se ispostavljalo da su tu deca zanemarivana i da je ceo problem mnogo dublji. To se dešavalo i kod postrazvodne problematike, kada svi gledaju da uhvate svoj emotivni prostor, svako od roditelja. A deca idu nekako uz sve to, ali se na njih jednostavno ne obraća pažnja. Tu smo mi dobro intervenisali, pa smo im objasnili da su deca zapravo snaga roditelja da se problemi reše. Razgovorom i radom i uz pomoć policije, tužilaštva, zdravstva uspevali smo da pronađemo način i da ih uputimo na neke druge institucije, ako je to bilo potrebno. I tada smo ostajali uz njih. Mladi ljudi su odlazili odavde, zahvaljivali nam, grili nas i plakali uz reči „ja nisam verovao da postoji ovako nešto“.

Poenta kod rada sa ljudima, pogotovo sa mladima, je taj što svaki mentalni problem izaziva više konfuzije nego što taj problem jeste, realno. Onda se javlja agresija, depresija, autoagresija – prateći problemi koji rastu.

Mislim da smo stvarno postigli velike rezultate.“

U narednim vestima, na Poportalu, imaćete prilike da pročitate iskustva korisnika usluga ovog projekta.