Zelena revolucija 2089: Solarne vetrenjače iz Kličevca, bezstrujomerni izvoz i komšijski „strujni pakt“

Danas se selimo u Kličevac — selo koje je u ovoj 2089. godini konačno preveslalo i globalne energetske korporacije i intergalaktičku elektrodistribuciju.

Dok ostatak sveta 2089. godine još uvek raspravlja o fuzionim reaktorima i kvantnim baterijama, ekipa iz Kličevca je sela ispred zadruge, popila po jedan sintetički spricer i zapitala se: „A što ne bismo na ove stare vetrenjače jednostavno nakalemili najnovije fotonaponske panele?“

I bi tako.

Grupa lokalnih inovatora i samoukih majstora izmontirala je fotonaponske kolektore najnovije generacije direktno na elise seoskih vetrenjača. Logika je, kako kažu, besprekorna čak i za kraj 21. veka: kad ima sunca — paneli hvataju zrake; kad dune vetar — elise se vrte i hvataju vetar, a paneli se vrte zajedno s njima pa hvataju sunčevu svetlost iz svih mogućih 360 uglova. A kad u Stigu istovremeno udare i sunce i košava, sistem proizvodi toliko struje da Kličevčanima zamrzivači počinju da lede i iznutra i spolja, pa i komšijski hologrami počnu da trepere od prevelikog napona.

Ali tu nije kraj ove 2089. godine. Kako su proizveli gigavate čiste energije, Kličevčani su odlučili da pokažu starinsku komšijsku solidarnost, pa su razvukli bežične energetske snopove i počeli da izvoze struju u susednu Rečicu.

Naravno, pošto su to Kličevčani i Rečičani, niko nije hteo da se bavi birokratijom 21. veka, pa je dogovor pao brzo: bez duga, bez birokratije i — što je najvažnije — bez digitalnih strujomera!

Kada smo upitali glavnog inženjera ovog projekta (koji je želeo da ostane anoniman jer, kako kaže, „nisu još skroz usaglasili papire sa zakonima kvantne fizike”), kako u 2089. godini obračunavaju ko je koliko potrošio, dobili smo istorijski odgovor:

„Ma kakav pametni strujomer, to samo unosi nervozu u selo još od prošlog veka. Obračun je prost: ako ti kod komšije u Rečici sijalica svetli žuto, duguješ nam gajbu piva. Ako svetli jako belo, duguješ kilo pečenja. Ako ti pregori ledeći televizor od jačine napona, mi tebi dođemo prase na ražnju i mirna Bačka — tj. miran Stig!“

Komšije iz Rečice su prezadovoljne. Kažu da im kućni roboti i veš-mašine sada rade na čisti „vetro-sunčani pogon”, a digitalne račune za struju koriste samo kao pozadinu na ekranima. Jedini problem nastaje u jesen 2089, kada košava u Kličevcu toliko ubrza vetrenjače da Rečičanima bojleri počnu da zvižde u C-molu, ali to rešavaju tako što jednostavno uključe i treći indukzioni rešo da „potroše višak”.

Lokalna elektrodistribucija se još uvek nije zvanično oglasila, ali se šuška da su poslali anti-gravitacionu patrolu da očita stanje. Patrola se, međutim, zaglavila na pečenju u Rečici i od tada joj se gubi svaki trag u vremenu i prostoru.