Centralna Srbija predstavlja seizmički najaktivniju regiju, sa projektovanim zemljotresima magnitude oko 5 stepeni Rihterove skale u narednom periodu.
Stručna procena seizmologa ukazuje na adekvatnu otpornost postojećih objekata u Srbiji, mada stariji objekti pokazuju veću osetljivost.
Seizmička aktivnost u Srbiji beleži ponovni porast. Iako su registrovani zemljotresi do sada niskog intenziteta, učestalost podrhtavanja tla je u porastu. Najnoviji zabeležen u petak ujutru u Kučevu, magnitude tri stepena po Rihterovoj skali, što ponovo postavlja pitanje – da li je moguć jači zemljotres na teritoriji naše zemlje u narednom periodu?
Stručnjaci ističu da razloga za paniku nema.
Ipak, pojačana seizmička aktivnost nije zabeležena samo u Srbiji, već i na čitavom Balkanu koji je inače mesto gde se sudaraju tri velike ploče, koje se dalje dele na tri manje.
Centralni deo Srbije predstavlja najkritičniju tačku.
Centralni deo Srbije koji obuhvata nekoliko seizmičnih oblasti, sposoban je da generiše u periodu 10 do 15 godina jedan zemljotres koji ima magnitudu oko 5 ili nešto više od 5. To je recimo zemljotres kakav je bio u Kraljevu 2010. godine i u Mionici 1998/99. godine. Dakle, to su zemljotresi koje mi možemo da osetimo pogotovo u epicentralnoj oblasti ali koji ne mogu da nanesu neku preveliku štetu. Eventualno mogu da vam popadaju neke stvari sa polica, da se ošteti malter koji nije dobar na kući, ili možda neki pregradni zidovi. Međutim, ne očekuje se nikakvo rušenje objekata u slučaju tih zemljotresa.
Petrovac na Mlavi jeste poznato, seizmično područje, čak je u literaturi opisan i taj rased koji prati tok reke Mlade, duž koga su i ovi zemljotresi koji su se desili prethodnih dana. Tu se ne dešavaju jaki zemljotresi. Dobro je da ti jači zemljotresi nisu tako česti, poslednji put se tamo neki takav zemljotres desio pre nekih 30 godina, i ljudi su verovatno i zaboravili. To je inače dosta poznato seizmično područje u istočnoj Srbiji.
Petrovac na Mlavi spada u istu trusnu zonu kao i Svilajnac.
