Čitajte pažljivo novine, bez obzira na to što one, veoma često, to i ne zaslužuju. Vredi vrebati i biti strpljiv jer – ponekad se uhvati nebrušen dijamant. Jedan takav sam pronašao u nekada prestižnim novinama, beogradskoj “Politici“. Vredelo je sačuvati taj primerak na kome je vreme zaustavljeno na datumu 5. juni 2002. godine. O čemu je reč? O ekološkoj i društveno-istorijskoj katstrofi, ni manje ni više. Na četvrtoj stranici gospodin Gerhard Skofa, predsednik Dunavskog turističkog društva kaže za naš Đerdap da je to turistički biser “kao Karibi“. Bravo! To je lepo, pohvalno, stimulativno, itd, itd. Evropski – skroz – naskroz. Šta ga košta da priča o budućnosti jer novine, kako se to obično kaže, žive samo jedan dan…osim kada je reč o mojoj arhivi. Sve bi to bilo lepo, da u tom istom broju novina, ali na 11. stranici, piše objektivna, nepristrasna i naučna istina o nečemu što se dogodilo – dokazivo, neoborivo i nepopravljivo, bar za ovaj nivo razvoja ljudske vrste. Ekspertski tim “Šest-četiri“ (ko god to bio) tvrdio je, u tom članku, da je Đerdapsko jezero najveća septička jama Evrope jer se u njemu, usled usporenja Dunava, taloži sav nerazloživi otpad dunavskih zemalja!
Da, ali…pre petnaest godina sve to je izložio, još preciznije, jedan naš stručnjak iz Velikog Gradišta! On je izračunao koliko se stotina milona tona (!!) opasnog otpada nataložilo u našem kraju, ekološkom biseru, “Karibima Podunavlja“, baš zbog usporavanja Dunava. Naravno da je on, pedantno i stručno, predočio i koliko to utiče na nivo i kvalitet okolnih voda, ekosfere, šuma, itd, i pri tom je naglasio da mi, u poznatoj budućnosti, nećemo više nikada piti vodu “iz zida“, kako se to obično kaže, bez dodatnih filtera. Šta se dogodilo te, 1989. godine kada je on, taj Gradištanac, to publikovao? Kao onaj Andrićev pevac koji je rano zakukurikao! Tako je i prošao…On je, ali naravno, brže-bolje proglašen ludakom, šarlatanom; radili su, garantovano, i komiteti za ONO i DSZ, i ostale organizacije čiji je posao da šarlatana ocrne, ako treba, i kao neprijatelja naroda i države. Taj očajni, dobri čovek i zaljubljenik u reku na kojoj je odrastao, doživeo je profesionalni i ljudski krah..Podelio je, rekao bih, sudbinu Dunava.
Sada on može svima pod nos da podnosi svoje studije koje (na našu nesreću) šokantno tačno potvrđuju ono što se tek sada, stidljivo – na četvrtim i ostalim stranicama, iznalazi. Sada je, naravno, kasno jer su drugovi koji su ga tada ućutkali, odavno gospoda demokratske orijentacije. Ko ima vikendicu na Dunavu kod Golupca, gde je on najširi i najsporiji, zna o čemu je reč: Dunav smrdi, samo što mi to posle pola sata više ne primećujemo. Ali, to je samo ono što se nalazi iznad vode. Pod vodom, u slojevima mulja debelim više metara, nalazi se otrov naše obećane zemlje i truje samo nas. O tome šta smo zauzvrat, pod maskom jevtine energije, sve dobili, bolje da ne pišem. Prošao bih kao taj gradištanski prorok.
U sledećem nastavku: “Nit koja nas spaja“
Tekstove objavljujemo utorkom
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala ''Sergej Bondarčuk'' u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala ''Bosfortski agoni'' u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade - Grada Beograda i Grada Požarevca.
Član Skupštine Matice srpske.
Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.
- Оd zla oca i od gore majke (drugi deo) - 26/09/2023
- Od zla oca i od gore majke…(prvi deo) - 19/09/2023
- Kad uđe sreća, ponudi joj stolicu…ili: kako postati car Amerike? - 12/09/2023