Danas se slave Cveti
grč: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu. Tom prilikom narod Ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice.
Ovim praznikom obeležava se poslednja nedelja pred početak Isusovog stradanja, smrti i Vaskrsenja.
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačni, vrbove grančice, da svi budu napredni.
Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći.
Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji kojih ima najviše devojka razaznaje momkova osećanja.
Svi uzmite grančice
Od finiksa i od cveća –
sad je radost najveća.Car Nebeski dolazi,
U grad sveti ulazi;
Sretnite Ga veseli,
K’o nebeski Anđeli.
U svečanoj povorci,
Kliknite Mu svi u glas:
Hriste Bože, spasi nas!Put sa cvećem pospite,
I haljine prostrite,
Sad dolazi višnji Car,
Neba, zemlje Gospodar.
Na magarcu prezreno,
Da pokaže smirenje,
Ljudske slave prezrenje.Gospod blagi kao Bog,
Sa prestola siđe Svog;
Radi našeg spasenja
Uze obraz smirenja.
Iz bezgrešnih usana;
Hristu cveće bacaju
I veselo pevaju.Svi su danas radosni
I u duši ponosni;