Evrovizija Naslovno

Evrovizija…

OSMATRAČNICA
Dragi Ivić

Eto, dođe i taj dan. Nekada je Evrovizija trajala jedno veče; sad se to rasteglo, shodno apetitima organizatora, na pet dana. Iz jednog nemuštog javljanja iz Helsingborga, kada je “reporterka“ preskočila neka zanatska pravila, pokušao sam da shvatim da li se predtakmičenje održava u tom gradu, pa sam odustao. Ustvari, odustao sam još onda kada ju je koleginica iz studija nešto pitala, a ona počela odgovor rečima “Ako mene pitate…“ (!). Uzrečice mogu da budu vrlo nezgodne kad se nađu tamo gde ne treba. Kako god, Evrovizija (koja se često kolokvijalno zove Evrosong, pošto deluje modernije) biće po treći put održana u Malmeu, gradu u kome živi mnogo ljudi iz nekadašnje Jugoslavije. “Zahvaljujući“ resavskoj školi našeg novinarstva saznali smo na portalima i to da je Malme primorski grad (!). Ko je bio tamo, zna da je to lučki grad (na samoj obali mora) i da ga sa susednim Kopenhagenom spaja oresundski most.

Evrosong? Dobro, neka se i tako zove. Takmičenje je pokrenuto u Monaku 1955. godine, inspirisano poznatim muzičkim festivalom u San Remu. Tako je jedan dobar organizatorski, vizionarski potez, učinio da nestane “kletva“ s italijanskog festivala. O čemu je reč? Italijani su se stalno žalili da njihov festival ne može da pređe Alpe i da, bez obzira na kvalitet, ostaje na “čizmi“. Naravno, Italijani nisu računali Jugoslovene čiji su šlageraši već posle nekoliko dana snimali pobedničke pesme iz San Rema. Tako smo mogli da čujemo najnovije hitove – “Marinu“, “To ludo srce“, itd. Imena Domenika Modunja, Milve, Điljole Činkveti, Peti Pravo, Andrijana Čelentana, Albana i Romine Pauer, itd, itd. Evropska unija za radiodifuziju pokazala im je kako se prelaze sve evropske planine, a rešenje je bilo pod nosom. Nije Marselu Bezensonu to došlo kao ideja s neba. Na ruku mu je išlo i to što je u to vreme osnovana Evropska zajednica za ugalj i čelik, preteča Evropske unije…ali ni oni nisu bili originalni, jer dobri poznavaoci istorije pamte Svetu rimsku imperiju koja je imala sve atribute EU, a trajala je od 962. do 1806. godine, gotovo milenijum.

Prvi put je izbor za pesmu Evrovizije (Eurovision Song Contest, Concours Eurovision de la Chanson), održan 1956, godine i obuhvatala je takmičare koji su dolazili iz zemalja članica Evropske radiodifuzne unije. Organizatori su ponekad lutali u rešenjima, ali su bili uporni. Pevalo se na više od 50 različitih jezika, a 2015. godine Evrovizija je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda kao najduži takmičarski televizijski program koji se emituje bez prekida. Izuzetak je 2020. godina kada je otkazano zbog korone, ali rekord je već pet godina bio u njenom vlasništvu. Menjali su se i načini glasanja, konkurisanja, bilo je tu i politike i bizarnosti šou-biznisa. Čak je od 1999. godine prestala i obaveza učešća orkestra, pa su takmičari počeli da nastupaju “na matricu“ (“Tako je bilo jevtinije, momci“, kako je govorio Piter Bogdanović kada su ga pitali zašto je snimio crno-beli film “Mesec od papira“). U interpretacijama dominira engleski jezik, pa se tako dogodilo da grupa “ABBA“, koja je unela revoluciju u evropsku i svetsku pop muziku, pobedi pevajući na tom jeziku. Dešavalo se, međutim, da se peva i na izmišljenom jeziku; takmičari su imali verziju za domaće tržište, ali i na engleskom (pa i na drugim jezicima). Inače, najuspešniji učesnici bili su Irska (sedam pobeda), Švedska (takođe sedam), Ujedinjeno Kraljevstvo sa pet, koliko su imali i Francuska, Luksemburg i Holandija. U generalnom zbiru prva tri mesta najviše je imalo Ujedinjeno Kraljevstvo (24), pa Švedska, sa 14 podijuma.

Intervizija

Ni ova manifestacija nije mogla da prođe bez političke reakcije. Sovjeti, koji su znali prvi da odu u kosmos, bili su prilično trapavi kada su Evroviziji hteli da suprotstave svoje, paralelno takmičenje – “Interviziju“ (Конкурс песни “Интервидение“). Stariji se toga dobro sećaju. Takmičenje je trajalo od 1965. do osamdesetih godina, usiljeno i bez pravog uspeha, a učestvovale su članice Međunarodne organizacije radiodifuzije i televizije (OIRT), sovjetski saveznici i oni koji su bili vezani za njih.

Gde smo tu mi? Za one koji nešto manje poznaju fonologiju i artikulaciju našeg jezika, podsetimo na jedan podatak: u našem jeziku od trideset glasova samo pet su samoglasnici, ali oni se nalaze u polovini naših izgovorenih glasova! Teorijski, svaki drugi izgovoreni glas je samoglasnik. Pri tom su oni nosioci pevanog zvuka. To će reći, naš jezik je predodređen za pevanje! Jezik jeste, ali da li smo i mi? Da. Na ovom prostoru rođeno je mnogo dobrih, odličnih pevača i kompozitora, a neke od naših pesama na Zapadu plagirali su bez ustezanja…

Nama je nedostajala organizacija, ali nisu nedostajali ključevi po nacionalnoj, bratskoj osnovi. Tako se dešavalo da nas zastupaju ljudi koji ni u svom gradu nisu bili najbolji. Da li ste možda čuli za Sabahudina Kurta ili njegovu pobedničku pesmu? Ne, naravno. Moguće da je 1964. godine bila neka značajna godišnjica za BiH pa je i on došao na red. Zauzimali smo, kao u skijanju, odlična mesta…gledano od poslednjeg. Neki od naših prestavnika ušli su i u krug najneuspešnijih sa nulom ili s jednim poenom. Ipak, događalo se da i mi osvojimo poneko mesto u vrhu. Rođena Beograđanka, Lola Novaković je, pevajući za TV Ljubljanu, bila 1962. godine četvrta. Danijel Šejkin’ Stivens Popović osvojio je četvrto mesto 1983. godine, a ostao upamćen i po raznim pritužbama za plagijate. A onda je  “Riva“, grupa iz Zadra, 1989. godine donela prvo mesto i kod nas. I Srbija se probila u red pobednika pesmom “Molitva“. Da se navike i “kuhinje“ teško gube na ovom prostoru, podsetimo na žrtvu “ptičjeg gripa“, skandal sa saplitanjem “Flamingosa“ u vreme dok se naša država zvala SiCG.

Kad sam prestao da pratim “Evroviziju“? Možda baš onda kada je ovo takmičenje pokleklo pred komercijalnim i političkim izazovima. Evrovizija je postala jedan strogo dozirani cirkus, pažljivo upakovan događaj na ivici kiča, kao i mnogo toga danas. Možda sam staromodan, ali mi nekako ne prija da gledam i slušam ono što se danas, u nekim krugovima, smatra normalnim. Inače, način ocenjivanja menjali su više puta, kako je kome odgovaralo. Pri tom mislim na one, najmoćnije u Radiodifuznoj uniji. Ne znam kako sada teče glasanje, ali onog momenta kada je počelo da se glasa i putem SMS, to više nije bilo takmičenje pevača, već operatera mobilne telefonije; zemlje s najvećim brojem stanovnika ili s najvećeg jezičkog područja, počele su lakše, pa i nezasluženo, da pobeđuju (sećate li se Ruslane?). No, neka to bude problem organizatora, a ne moj. To će vam, uostalom, reći svi pravi rokeri, ne bih ni ja da budem izuzetak.

U sledećem nastavku: “Poleteće beli golub…“

tekstove objavljujemo utorkom

 

 

 

 

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)