Kako prevesti Jesenjina?

Evo mene, u mazohističkom pokušaju da prepevam jednu poznatu Jesenjinovu pesmu. Nije lako prevesti ni Čehova, ali je lakše. On je uzor za kratku priču, prozu strukturu. Ne traži silabotoniku (tako Rusi zovu rimovanu poeziju) već “samo“ poznavanje jezika, suštine stila i, naravno, ambijenta i konteksta. Pozorišno iskustvo i znanje, kao  i česte posete Rusiji učinile su svoje, pa sam se tako ohrabrio da prevedem jednu njegovu pripovetku. Kažu – uspešno.

E, ali ovo je poezija, i to ne bilo kakva nego Jesenjinova. Dete sa sela, kao naš Dobrica Erić, pisao je gradsku poeziju, poeziju gradskih motiva, tako da je za prevodioce celog sveta bio enigma. Bonvivan, pravi gospodin iz koga je selo davno izašlo, ali ne ono naše, šumadijsko, već rusko selo; međuti, ono je ostavilo u njemu najlepši deo svoje duše, a pismenost je učinila ostalo. Hajde se ti s tim izbori! Teško su ga prihvatali i njegovi savremenici Blok, Marijengof, a rivalstvo sa Majakovskim je bilo već tradicionalno i ljupko. Pri tom ispred Jesenjina ide nekoliko činjenica, krčeći mu put. On je bio najomiljeniji pesnik brojnih lagera staljinističkog doba. Logoraši i prognani su na leđima tetovirali njegove stihove. O tome svedoči i Valaam Šalamov u jedinstvenoj knjizi “Priče sa Kolime“. Ni to nije sve. Kada se Gagarin vinuo u kosmos, stigao je da odrecituje deo poeme “Kapetan Zemlje“ i tako smesti Jesenjina tamo gde i treba da bude – među zvezdama.

Parafrazirajući Košutića, našeg najvećeg rusistu, mora se reći da Slovenima (a posebno Srbima) jeste teško s ruskim jezikom jer se hiljade reči iz ruskog jezika nalaze i u našem – bilo kao homonime, bilo kao izomorfe. Međutim, Pešić je otkrio obrazac uspešnog prevoda koji je kod njega i prepev, dakle, autorski rad za stepenicu iznad prevoda. On je preporučivao  – “нe снимать“ – ne prevoditi bukvalno (snimati, spuštati red po red) već tražiti građansku misao u toj osećajnosti i refleksiji. Bukvalni prevod samo pukom slučajnošću može imati versifikaciju i ritam originalnog stiha, a o slojevima poruke i da ne govorimo. Kada biste pročitali doslovni prevod bilo kog Jesenjinovog stiha, a da pri tom ne znate ruski, bili biste ogorčeni i razočarani. Veliki Vinaver dugo je prema Pešiću bio podozriv zbog njegove prevodilačke slobode, a Slobodan Marković i Nikola Berolino nisu tako lako išli Pešićevim putem. Njegovi prepevi ostali su najčešće korišćeni do danas. On je, reklo bi se, bio koautor Jesenjinovih stihova. Eto, Jesnjin se rodio da piše pesme, a Pešić da ih prevodi i prepeva, tumači.  A ja, beskrajno drzak, da pokušam da ga ne oskrnavim. Pesma koju sam pokušao da prepevam nema našu versifikaciju. Zato ovo što sam ja napisao jeste pokušaj moje asocijacije na original. Razumećete i zašto, pogotovo vi koji razumete ruski. Stihove Jesenjina možete prevesti bukvalno, ali prepevati onako kako oni zvuče na ruskom, veoma teško.

U sledećem nastavku: “Konje ubijaju, zar ne?“

Tekstove objavljujemo utorkom

• About
• Latest Posts

Dragi Ivić

Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada - organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala ''Sergej Bondarčuk'' u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala ''Bosfortski agoni'' u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade - Grada Beograda i Grada Požarevca.

Član Skupštine Matice srpske.

Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.

Latest posts by Dragi Ivić (see all)

• Požarevljani, nesuđeni olimpijski domaćini - 23. jul 2024.
• Požarevačka glumišta i festivali - 16. jul 2024.
• Nebesko pozorište - 9. jul 2024.