KRVAVA OLIMPIJADA U MINHENU

„Zločin je slabost, a ne snaga. Zločinac je slabić, a ne junak.

Zato smatraj svoga zlotvora uvek kao slabijeg od sebe,

 pa kao što se ne svetiš slabom detetu, ne sveti se ni zlotvoru.

Jer on nije zlotvor po snazi, nego po slabosti.

Tim načinom gomilaćeš snagu u sebe i bićeš kao more koje se ne izliva da potopi svakoga derana što se u nj baca kamenom.“

Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

            U ime vere počinjeni su nebrojeni zločini. Iako nijedna religija ne propoveda ubijanje, već naprotiv, ljubav prema ljudima, mnogi ratovi su vođeni „u ime Boga“ protiv „nevernika“. Čak i danas ni pravoslavlje nije pošteđeno klerofašističkih organizacija kojima se ispovedanje vere svodi na mržnju prema drugima. Šta je uzrok tome? Da li je neko imao teško detinjstvo ili u pubertetu nijedna devojčica nije htela da igra masne fote s njim, pa je to ostavilo traga na psihi mladog čoveka?

Takve organizacije, kojima je vera izgovor za činjenje zla najbrojnije i najaktivnije su u Islamu. Jedna od njih, „Crni Septembar“, je iskoristila jednu od najplemenitijih tekovina ljudske civilizacije za svoj zločinački plan.

Krajem leta 1972. godine u centru pažnje celog sveta bile su XX Letnje Olimpijske igre u Minhenu. Pred zoru 5. septemra osmorica palestinskih terorista su ušli u Olimpijsko selo i, naoružani „kalašnjikovima“, pištoljima i ručnim bombama, upali u apartmane u kojima su spavali izraelski sportisti. Probuđeni i šokirani Izraelci pokušavaju da pruže otpor i tom prilikom ginu trener rvača i jedan dizač tegova.

Teroristi su sada držali devet živih talaca. Njihov zahtev je bio da se iz izraelskih zatvora puste 234 palestinskih zatvorenika kao i iz nemačkog dvoje najpoznatijih terorista ove zemlje – Andreas Bader i Urlike Majnhof. Otmica je postala glavna vest na svim televizijama. Svet su brzo obišle slike maskiranih terorista na balkonu i nespretni pokušaji nemačke policije da reši ovu krizu.

Najveći problem je bio u tome što Nemačka nije imala specijalce koji bi bili obučeni za ovakve situacije. Automatske puške su date običnim policajcima, koji su bez ikakvog taktičkog plana, pretrnuli od straha, trapavim koracima prilazili sobama gde su držani izraelski sportisti. Da stvar bude gora, sve je direktno prenosila televizija, pa su otmičari mogli da gledaju šta im se sprema. Srećom, napad je otkazan u poslednjem trenutku. Fijasko nemačke policije je odložen za nekoliko sati.

Oko 22:10 teroristi i taoci su prebačeni u dva helikoptera na vojni aerodrom u blizini Minhena. Tamo ih je čekao Boing 727 koji je navodno trebalo da ih odveze u Kairo. U stvari, na aerodromu ih je čekala zaseda.

 

Najgora anti-teroristička akcija u istoriji će upravo početi.

 

Grupa policajaca prerušenih u pilote, u poslednjem trenutku svojevoljno napušta avion. Pozicije petorice snajperista su bile katastrofalne. Jedan je, čak, bio na udaru prijateljske vatre. Helikopteri, umesto da slete bočno od pozicija snajperista, sleću okrenuti ka njima i time pružaju teroristima zaklon. I pod terminom „snajperista“ se ne podrazumeva holivudski kliše. Naprotiv, to su bili ulični pozornici bez ikakve obuke za ovo što ih je snašlo. Nisu imali ni noćnu opremu, ni puške odgovarajućeg kalibra za udaljenost sa koje će pucati.

Oko 23 časa počinje pucnjava u kojoj ginu dvojica terorista i jedan policajac. Piloti helikoptera su pobegli ali su devetorica talaca ostali vezani u letelicama. Pošto su teroristi imali dobar zaklon, nastala je pat pozicija. Zbog gužve u saobraćaju, borna kola stižu sa sat vremena zakašnjenja, tek oko ponoći. U bezizlaznoj situaciji preostalih šestorica terorista ubijaju sve taoce. Trojicu je potom likvidirala nemačka policija a trojica su uhapšena.

Uprkos smrti jedanaestorice članova izraelskog tima, Igre su nastavljene.

Dva meseca kasnije otet je Lufthanzin avion. Kidnaperi su tražili puštanje trojice uhapšenih terorista a nemačke vlasti su to odmah učinile. U Libiji su dočekani kao heroji, isto kao što su ranije i tela poginulih terorista sahranjena uz najviše vojne počasti.

U znak odmazde, izraelska tajna služba, Mosad, organizovala je operacije „Proleće mladosti“ i „Gnev Božija“ u kojima su ubijeni mnogi organizatori Minhenskog masakra.