Lanac 1

Moral kao najslabija karika

Osmatračnica

Konje ubijaju, zar ne?

Ovaj tekst posvećujem jednom od bizarnih događaja koji su obeležili početak aprila ove godine. Sačekao sam da vidim koliko će potrajati (opravdano) zgražavanje nad sledećom pojavom: iz jednog kviza (britanska licenca) izbačen je najbolji učesnik. Sve po pravilima. Doduše, to nisu naša pravila, nije ni naš moral, ali eto – da ne budemo mi baš mimo sveta pa smo uvezli i takav kviz, a s njim i sistem ponašanja i razmišljanja. Pri tom je  kviz najavljivan (naravno, od strane prikazivača)  rečima “legendarni“, “povratak na velika vrata“, i sličnim klik-bejt naslovima, bez imalo ustezanja i poštovanja minimuma objektivnosti, ali i ličnosti čitalaca. Zgražavanje nije dugo trajalo. O tom kvizu napisao sam duži tekst koji je objavljen u nedeljniku “Vreme“ 12. februara 2004. godine, dakle – pre 19 godina! Simbolično sam otresao prašinu s teksta, uklonio, radi bolje preglednosti, nekoliko opštih mesta kakva su u novinskom tekstu neophodna i evo ga ovde. Procenite sami da li je, ili nije, aktuelan i šta se u međuvremenu u našoj zemlji promenilo. Nabolje ili nagore.

 

“Film ‘Konje ubijaju, zar ne’ Sidnija Polaka iz 1969. godine pripada onoj selekciji koja je proslavila Fest kao zaštitni znak kvaliteta. Znak Festa obavezno je uštampavan na plakate u domaćoj distributerskoj mreži, a izašlo je i nekoliko edicija Festovih romana u džepnom izdanju. Ukoliko niste gledali taj film, odgledajte ga obavezno ili pročitajte istoimenu knjigu; govori o očajnicima i gubitnicima koji su se, ne svojom voljom, našli u prilici da se na bizaran način bore za goli život tako što se u eliminacionom “takmičenju“ nadmeću u plesu. Surova borba za opstanak u dehumanizovanom okruženju dvorane za ples u južnoj Kaliforniji razgolićuje režim delovanja moćnika. Mogla je da, umesto dvorane, bude i gladijatorska arena, ali tada bi bilo isuviše jednostavno i baš svima očigledno.

Sa ovom prostačkom, nemilosrdnom filosofijom, bori se i fenomen izazvan poplavom kvizova na našim televizijama, gde se traži informisanost i znanje na nivou ukrštenih reči. Zašto da ne? Kvizovi nisu akademije nauka ili fakultetski ispiti. I to je vrsta zabave. Pratim ih redovno i često navijam, usput proveravajući svoju informisanost. Ali! Kao primer beskrupuloznosti pojavljuje se i ovaj kviz u čijem se nazivu nalazi sintagma najslabija karika. Koncept ovog kviza favorizuje praksu nastalu na srednjevekovnim jedrenjacima: mornari pohvataju nekoliko pacova i stave ih u bure u kome selekcija učini ostalo. Najjači pojede ostale i preživi. Naviknut na meso svoje vrste, kreće po brodu tamaneći sabraću. Takva filosofija od takmičara ne traži fer-plej, poštovanje boljega i prihvatanje objektivne stvarnosti. Ništa od onoga što moralne ljude treba, može i mora da krasi! Ne, daleko bilo! Ovde je poželjno i nagrađuje se novcem sposobnost da se udružite protiv boljeg od sebe i pregazite preko njegovog “leša“ da biste stigli do vrha. Pacovi su ovde samo metafora, ima toga i u drugim oblastima. Moral je ovde, bez konkurencije, najslabija karika. No, ne treba za to optuživati dotičnu televiziju jer je ona samo bila brža od drugih prilikom otkupljivanja licence. Reč je o nametnutom trendu da se imitiraju tuđe vrednosti. Ono što nije strano Britancima, ne mora da bude naša vrlina, mada kod nas postoji izreka “Dva loša ubiše Miloša“.

U poplavi narastujućeg šunda i neukusa na javnom mestu (ne samo televiziji) koja je počela još opasnih devedesetih emitovanjem pornografskih filmova na Trećem programu (koji je do tada bio elitni kulturošloški program) prošli smo svašta. Dovoljno je reći “rijaliti“ da se zna na šta se misli, a ni drugi pojmovi nisu daleko. Srozavanje tradicionalnih vrednosti se nastavlja, a za to je iskorišćen i jedan kviz. On je trebalo da bude promocija znanja i obaveštenosti, a ne vežba zavere protiv najboljeg. Možda to nekome pristaje, ali nama ne bi trebalo. Ne bi smelo. Prava priča (ispostavilo se), vezana je za lica koja su eliminisana na ovaj način, i na kojima se kamera ne zadržava previše. Uklonjen je onaj koji svojim znanjem najviše ugrožava druge! Ovom prilikom ohrabrujuće je to što je javnost reagovala na eliminaciju najboljeg. Kako-tako, ali reagovala. I to je ubrzo utihnulo i voz nastavlja dalje. Da podsetim da u tekstu odlične knjige (kakav je i film), detektiv pita glavnog junaka (Roberta, kog glumi Majkl Sarazin) zbog čega je pucao u glavu svojoj partnerki (Gloriji, koju tumači Džejn Fonda). Umoran, premoren od svega i rajski iskren, mladić je odgovorio: “Zamolila me je…“. Policajac, takođe umoran od svakodnevnih prizora bede i očaja, kao za sebe prokomentarisao je: “Kakvo uslužno kopile“. Tako se u čoveku ubija ono najbolje. Posle toga bude se instinkti i sve ono što ide za njima.

 

Da kompletiramo ovaj mučni utisak činjenicom kako je voditelju omogućeno da bude odvratan prema učesnicima; treba da im se podsmeva, da ih vređa i ponižava. Onom prošlom (prošloj) to je išlo za rukom, sadašnji to (još) ne može da svari u svom mentalnom sklopu pa kviz bar ste strane čovekoliko izgleda. Pretpostavljam da su i učesnici na to pristali nekim usmenim ili pisanim dogovorom, tako da je na sanduk u kome su se već nalazili čast, dostojanstvo i ugled, zakucan i poslednji ekser.

Tužno? Depresivno? Možda preterujem kada ovo pišem? Hm… Ima ovde ljudi koji pamte i “Kviskoteku“, a svakako nema onog koji nije gledao ili ne gleda “Slagalicu“. Tamo može videti humano i viteško lice takmičenja, ako je još nekome do toga. Nadam se da jeste.

U sledećem nastavku: “Dijamanti i rđa“

Tekstove objavljujemo utorkom

 

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)