NARCIS

„Ja volim samo sebe

Svog predivnog sebe“,

Psihomodo Pop

 

Velika se prašina diže u našim medijima oko prava homoseksualaca. Ova grupica ljudi sa neprirodnim nagonom nema razumevanje većine građana Srbije.

Stari Grci, međutim, nisu imali ovaj problem. Kod njih je homoseksualizam bio normalna stvar. Zaljubiti se u osobu istog ili različitog pola podrazumevalo je jednako ushićenje i patnju. Skoro svi drevni narodi koji su nam ostavili pisane tragove su imali popustljiv stav prema homoseksualizmu, osim Jevreja. U Starom Zavetu, u Mojsijevim zakonima, je bilo strogo zabranjen polni odnos između dva muškarca. Takvo učenje je prihvatilo i hrišćanstvo, pa su pod tim uticajem formirane moralne norme našeg društva.

U starogrčkim mitovima, bogovi, heroji, nimfe i ostala natprirodna bića imaju slične probleme kao i smrtnici. Narcis je bio sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope. Bio je toliko lep, da je imao gomilu obožavatelja i obožavateljki. Međutim, bio je i toliko gord, da je prezreo svaku ljubav.

Na rođenju mu je prorečeno da će dugo živeti, ako ne spozna samog sebe.

Eto kako nas par hiljada godina stari mit uči da nespoznavanjem sebe, ne spoznajemo (ne razumemo) ni druge.

Svi su bili zaljubljeni u Narcisa, ali je on sve odbijao i voleo samog sebe. Izvesni mladić, Amenija, je bio samo jedan u moru njegovih obožavaoca (da je živeo u Srbiji s početka XXI veka, možda bi dobio dobre batine, ali je umesto toga, prošao mnogo gore). Narcis mu je, umesto ljubavnog dara, u svojoj oholosti, poslao mač. Zaljubljeni momak je shvatio poruku i ubio se tim mačem.

Zatim je, između ostalih, i nimfa Eho patila za Narcisom. (eto malo i prirodne ljubavi…) Eho nije mogla da govori, već samo da ponavlja tuđe reči. Inače, nimfe su kod Starih Grka bile niža ženska božanstva, slične našim vilama. Naravno, Narcis je i nju odbio. Eho je umrla od tuge, a od nje je ostao samo njen glas…

Jednog dana, dok se vraćao iz lova, Narcis stade na obalu jezera da utoli žeđ. Kada je video svoj lik u odrazu vode, zaljubio se u tog dečka, neznajući da gleda samog sebe (ovo dokazuje da lepotani nisu preterano bistri). Pokušao je da zagrli i poljubi odraz u vodi, ali mu nije išlo. Stigle su ga kletve mnogih da i on jednog dana oseti šta je to neuzvraćena ljubav. Po jednoj verziji, ubio se mačem koji je dao Ameniji, a po drugoj je jednostavno umro od tuge pokraj tog jezera. Na mestu njegove smrti nikao je prelepi cvet narcis.

Oskar Vajld je dopisao lep kraj ove priče. Po njemu su, posle Narcisove smrti, svi plakali, a jezero u kome se ogledao je postalo slano od sopstvenih suza. I svi su mu zavideli što se Narcis u njemu ogledao, i što je ono najbolje izbliza videlo njegovu lepotu. Na zaprepašćenje ožalošćenih nimfi, jezero im reče da nije uopšte primetilo da je Narcis bio lep.

Ono žali zato što je u dnu njegovih očiju moglo da vidi odraz svoje sopstvene lepote.