Nikola Peković: „Ljubav između odbojke i mene rodila se već na prvom treningu“
Latest posts by Poportal (see all)
- MX Vatreni iz Požarevca bio domaćin prezentacije motocikla marke Ducati model Desert X i Multistrada - 21. maj 2024.
- Koncert učenika Osnovne muzičke škole i Srednje muzičke škole - 21. maj 2024.
- Redovna i privremena novčana naknada - 21. maj 2024.
Nikola Peković (Požarevac, 6. mart 1990.) je srpski profesionalni odbojkaš. Rođen je u Požarevcu. Ponikao je u Mladom radniku iz Požarevca, čiji je dres nosio 10 godina. Potom je četiri sezone igrao za Vojvodinu, a od 2018. do 2020. bio je član Partizana. Sa reprezentacijom je osvojio zlatnu medalju u Parizu na Evropskom prvenstvu 2019. godine pobedom u finalu protiv Slovenije sa 3:1. Redakcija Poportala pitala je mladog Pekovića kako mu se odvija sportska karijera i kakve planove ima za budućnost, kao i šta poručuje svojim mlađim kolegama.
Ponikao si u OK „Mladi radnik“ i nosio dres ovog kluba čitavu deceniju. Kakve su ti uspomene na taj period i same početke tvoje karijere?
Da, moji prvi odbojkaški koraci su bili u Mladom Radniku kada sam sa 8 godina počeo da treniram. Kako sam rastao, prolazio sam kroz sve selekcije kluba da bih 2004. godine nastupio za seniorsku ekipu i narednih 10 godina sam nosio dres svog matičnog kluba. Bilo je tu i uspona i padova, i dobrih i malo lošijih rezultata, ali ono što je bitno je da ni klub ni ja nismo nikada posrnuli. Ono što bih izdvojio, pored emocije sa kojom sam igrao za Radnik je svakako druženje, nova poznanstva i sticanje iskustva. Kroz taj period sam stasavao kao igrač ali i kao osoba. Nije bilo lako, ali je bilo lepo!
Kada i kako je krenula profesionalna karijera i igranje u odbojkaškoj reprezentaciji Srbije?
Kao što sam već rekao, 2004-te , sa 14 godina je počela moja profesionalna karijera, a za reprezentaciju sam nastupio tek 2019. god, iaoko sam taj poziv očekivao mnogo ranije. Igranje za reprezentaciju je svakako ostvarenje mojih snova i verujem svakog sportiste, sve ostalo je samo još dodatna satisfakcija. Ne mogu da kažem da nije naporno jer ima mnogo odgovornosti kada nosiš nacionalni dres i predstavljaš svoju zemlju ali isto tako nema većeg ponosa kod sportiste! Nadam se da sam to do sada radio dobro i da ću nastaviti da igram i dalje na reprezentativnom nivou.
Koja utakmica ti je ostala u posebnom sećanju u državnom dresu, a koja u klupskoj karijeri?
Što se tiče reprezentacije svaka utakmica je posebna, naročito kada ovoliko dugo, kao ja, čekaš da zaigraš za svoju zemlju, ali ako bih morao da izdvojim neka to bude polufinalna utakmica protiv Francuza u Parizu. U klubskoj karijeri je bilo više utakmica za pamćenje, što pozitivnih, malo manje onih negativnih, ali izdvojio bih prvo osvajanje titule u Novom Sadu kao i pobeda bad Benfikom!
Kada govorimo o međunarodnoj karijeri, da li je lakše igrati „na strani“ ili u svojoj zemlji i zašto?
Svakako da je lakše igrati kod kuće jer su ti tu prijatelji, porodica, uglavnom sve već poznaješ i život je lakši, mada, kada se uklopiš ni igranje u inostranstvu nije toliko teško, pogotovo ne u onom smislu koji se odnosi na teren. Igraš najbolje sto možeš i tamo i ovde.
Zašto odbojka i šta poručuješ mladim igračima iz Požarevca?
Najveći krivac za to što se ja bavim odbojkom je moj otac, inače bivši odbojkaš, koji me je, nakon 2 fudbalska treninga gde se ja nisam snašao, odveo na prvi trening odbojke u OŠ ”Dositej Obradović”, a kasnije je sve već išlo svojim tokom. Već na tom prvom treningu se rodila ljubav izmedju odbojke i mene. Iako je odbojka jako zahtevan i težak sport, meni je to tada delovalo lako i sa lakoćom zam izvodio svaki pokret. Da li je to gen, talenat ili nešto treće ali svakako me je zadržalo tu gde sam i sada. Mladima bih poručio da se svakako bave odbojkom jer je jedan od najlepših sportova. Razvijaće se kako u fizičkom tako i u intelektualnom i personalnom smislu. Oni koji se već bave odbojkom da nikada ne odustaju, ma koliko teško bilo u nekim trenucima a oni koji još nisu probali neka što pre odu na prvi trening.
Kakvi su planovi za nastavak karijere?
Trenutno sam na “otvorenom” ugovoru u kraljevačkoj “Ribnici” i čekam neku ponudu iz inostranstva. Planiram jos dugo da igram kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou, ali pre svega da me zdravlje posluži za tako nešto a ostalo ćemo već lako!