Der Untergang Mit Bruno Ganz

Оd zla oca i od gore majke (drugi deo)

OSMATRAČNICA
Dragi Ivić

Ova tema bi mogla da doživi (nažalost) desetine nastavka jer je previše zlikovaca hodalo i hoda Zemljom. Sroga ćemo se zadržati na nekolicini iz novijeg doba. Kada bismo krenuli za biografijama mongolske trojke (Tamerlan, Kublaj Kan, Džingis Kan) došli bismo do neverovatnih brojki jer su njihove horde pred sobom ubijale sve što na šta su našile.  Reč je o milionima ljudi. Ni srednji vek se ne može izuzeti od ovakvih pojava jer je surovost bila jedna od osnovnih pokretačkih sila tog sistema. Pogledajmo neke egzemplare iz nove istorije.

Više evropskih država steklo je svoju moć beskrupuloznom pljačkom naroda koji nisu imali vojnu moć da se brane. To se u šali zvalo kolonijalizam. Sada te zemlje drugim narodima nameću svoj model života, demokratije, itd, itd.  Izašli su na vrata, a vratili se kroz prozor. Da li da podsetimo kako su istrebljivani Maje, Asteci, Maje, Indijanci, Aboridžini? Velika Britanija dugo je sebe zvala “Carstvo u kome sunce nikada ne zalazi“ jer ste mogli, idući u duž Zemljine kugle s poseda na posed Britanaca, da uvek budete na dnevnom svetlu. Holandija, Danska, Španija, postali su ekonomski giganti zahvaljujući nemilosrdnom otimanju i pravom robovlasničkom odnosu u vreme kada se kod njih razvijala demokratija, šta god ko zamišljao pod tim pojmom.

Među tim terminatorima izdvaja se Leopold Drugi od Belgije. Ova država (koja ni danas nema svoj jezik) nije mogla da prigrabi neke delove Afrike i Azije jer su tamo pre nje stigle Francuska, Nemačka, Engleska, itd. Stoga su se koncentrisali da uzmu Kongo, zemlju ogromnih resursa i neverovatnog bogatstva. Leopold je porobio jedan narod pod parolom “nauka i progres“, a državu je pretvorio u ličnu plantažu. Svi su za njega radili besplatno i bez ikakvih prava, na prikupljanju kaučuka, strateški važne sirovine s kojom je osvajačka oružarska mašinerija mogla da nastavi dalje. Ko nije ispunjavao kvotu bio bi sakaćen odsecanjem ruke! U Belgiji su u zološkim vrtovima prikazivani crnci iz Konga, a da bi odrasle naterao na veću produktivnost, Leopold je naredio da na njihove oči ubijaju njihovu decu i članove porodice. Smatra se da je na taj način pobijeno oko deset miliona ljudi. Toliko o nekim evropskim vrednostima.

Od dripca do vođe. Adolf Hitler (1889-1945), ne birajući sredstva ni metode, postao je nemački kancelar 1933. godine. Za samo 12 godina vladavine uspeo je da ostavi takav trag za sobom, da će teško neko moći da ga prevaziđe. Ubio je gotovo sedam miliona Jevreja. Nisu mu oni bili jedini cilj. Na meti su se našli Sloveni, komunisti, homoseksualci, Romi, hendikepirane osobe, mentalno zaostale, Jehovini svedosci, intelektualci, itd. Praktično, svako ko je za njegov nacistički mentalni sklop predstavljao opasnost ili nepotreban teret istrebljivan je. U ratu koji je izazvao poginulo je desetine miliona ljudi, od toga više od deset miliona njegovih sunarodnika. Njegov komentar je bio bonapartovski: “Ako ne mogu da me prate, neka nestanu“. Ubijanje ljudi doveo je do nivoa industrijske organizacije rada. Na okupiranim teritorijama njegova organizacija “TOT“ isto tako efikasno je “ispumpavala“ prirodna dobra, ali i pljačkala umetničke predmete, zlato, sve ono što su mislili da će im biti potrebno za gradnju “hiljadugodišnjeg rajha“. S druge strane, paradoksalno, rat koji je on poveo, sa svojim saveznicima, praktično protiv celog sveta, izrodio je neverovatne tehničke izume od kojih su najvažniji raketni program (preteča puta u kosmos) i revolucionarna pojava elektronskih uređaja koje sada svi znamo pod imenom kompjuteri. Inače, onu hrabrost koju je ispoljio kao kaplar u Prvom svetskom ratu, nije pokazao kada se rastajao od života. Nije imao hrabrosti da puca sebi u glavu. Pregrizao je ampulu s cijanidom, a onda mu je njegov ordonans pucao u glavu kako bi izgledalo da je poginuo u borbi.

Njegov saborac, Hajnrih Himler (1900-1945) takođe je priča za sebe, mada se to može reći za sve naciste. Među njima mentalno zdravih ljudi nije bilo, osim onih koji su udvorički našli svoju priliku da napreduju u svojoj struci. Himler je osnovao SS i Gestapo. Godine 2008. nemački časopis “Der Spiegel“ proglasio ga je najvećim masovnim ubicom u istoriji. Njegov život počeo je normalno. Otac mu je bio direktor katoličke škole i on je bio veoma pobožan…dok ga nacizam nije pretvorio u okultistu. Njegova glavna opsednutost bila je da dokaže kako su Nemci pripadnici više rate (Arijevci i Tibetanci i da potiču sa nestalog kontinenta Atlantida). Imao je neobično svojstvo, tipično za tu vrstu patologije: bio je bolesno uredan i pedantan. Stvorio je ogromnu paravojnu policijsko-vojnu organizaciju, osnovao mrežu koncentraconih logora i na taj način dobio nadimak “Krvavi pas Evrope“. Zbog odanosti Hitleru zvali su ga (iza leđa, naravno), “Verni Himler“. Međutim, ta vernost ga je napustila kada je u želji da preživi, pokušao da pregova sa Angloamerikancima.

Treba u toj “plejadi“ patoloških likova izdvojiti Jozefa Mengelea. Sigurno ste gledali film “Momci iz Brazla“? Mengele je bio oficir i lekar u Aušvicu gde je dobio nadimak “Anđeo smrti“. U smrt je svojim eksperimentima poslao 400.000 ljudi. Njegov najpoznatiji i najokrutniji eksperiment bio je na blizancima. Hteo je da genetskim inžinjeringom stvori arijevsku rasu. Od oko 1.000 parova, preživelo je 200 blizanaca. Smatra se da je inspiraciju imao u gradu Kandidu Godoliju, gradiću na jugu Brazila gde je česta pojava blizanaca. Umro je nekažnjen u Brazilu 1979. godine.

Da ovu pričicu o najvećim zlikovcima (koja bi mogla da se protegne na desetine strana), završim jednim proverenim podatkom. Osamdesetih godina na pravnom fakultetu univerziteta Harvard mentor je diplomcima zadao interesantan praktičan zadatak: da organizuju suđenje Hitleru. Pravo suđenje, čak je jedan student i statirao Hitlera. Jedna ekipa je pripremlaa optužnicu, druga odbranu. Ispotavilo se da nisu mogli da ga kazne ni zbog prelaska ulice van pešačkog prelaza jer bi se ulica, zbog njega, zatvarala. Kada je reč o komandnoj odgovornosti, gotovo sva dokumenta potpisivali su ponosno njegovi podređeni, ne sluteći težinu svojih postupaka. Zato su u Nirnbergu neki od njih sopstvenom težinom uspešno oprobali izdržljivost konopca.

U idućem nastavku: “Pozdrav iz Nigdine“.

Tekstove objavljujemo utorkom.

Dragi Ivić
Latest posts by Dragi Ivić (see all)