Posle Igara…

Sedmica jeste srećan broj

Završavamo ovaj serijal o nedavno održanim 61. Igrama ovim naslovom. Naravno, ima tu i takmičarskih verovanja i priča vezanih za značenje brojeva; međutim, jedno je sigurno: prvi sedmostruki pobednik višeboja, Marko Milenković možda se uzdao i u sreću (kao svi mi što često radimo), pa je ta tamo gde bude – u riznici njegovih trofeja. Ćestitamo mu na pobedi i rekordu, jer je on je dokaz da je za pobedu potrebno mnogo vežbe, posvećenosti, talenta, rada…A onda i sedmica stigne.

U čemu su se to sve nadmetali vitezovi svih ovih decenija?

Sada ljubičevski višeboj, zaštitni znak Igara i njihov najatraktivniji, naprestižniji deo, izgleda lako i uzbudljivo. Ovo poslednje jeste važno jer nije svako takmičenje takvo. Trebalo je od mnoštva ideja izabrati one prave. Vekovi druženja s konjem iskristali su razne veštine, od onih svakodnevnih, preko ratničkih i vojničkih do kaskaderskih. Kako naći pravu meru: da gledaocima bude zabavno i napeto, a takmičarima bezbedno i izazovno?

Prema svedočenjima Blage Uroševića, Predraga Radovanovića, Milana Ivoševića i drugih savremenika početaka Igara,, nikome se ne može pojedinačno pripisati autorstvo. Nije se ni lutalo, ali, kako se to obično kaže – svi ljudi znaju sve; Tu se našao i čovek koji bi i danas bio multimedijalna zvezda, pesnik, boem i kreativac francuskog stila, Ljubiša Jocić. Na dvadesetak dana pred početak još se tragalo za najboljim rešenjima. Kada se do njih došlo (bilo je raznih predloga, uključujući i streljačke discipline vazdušnim oružjem), trebalo je obezbediti rekvizite, mete, odmeriti staze, utvrditi propozicije, bar sve to jednom isprobati u realnom vremenu. Miroljub Toroman i Blagoje Urošević pobrinuli su se oko ovih dragocenih detalja. Prvi višeboj je održan tako da se gledaocima činilo da je oduvek bio tu. Nastanak višeboja jeste pravi primer kreativnog, timskog rada

Ljubičevski konjički sastoji se od pet disciplina: gađanje buzdovanom, gađanje strelom, kurirsko jahanje, gađanje kopljem i seča sabljom. Pobednik takmičenja osvaja titulu „Vitez Ljubičevskih konjičkih igara“, kao i viteška znamenja, plašt i sablju, koje čuva godinu dana. Uz ova priznanja ide i odgovarajuća novčana nagrada.

Gađanje strelom

Zadatak takmičara je da rastojanje od 58 metara pređe za pet sekundi i izvrši gađanje u metu. Ispunjeno vreme i pogodak u centar donose takmičaru tri, u srednji krug dva i u spoljni krug jedan bod. Bočno rastojanje je tri metra. Pogodak je važeći samo ukoliko vrh strele dodirne ili se zabode u površinu kruga.

Kurirsko jahanje

Zadatak takmičara je da na rastojanju od 100 metara u odlasku i 100 metara u povratku preda i primi poštu u što kraćem vremenskom periodu. Najbolje postignuto vreme boduje se sa tri boda, drugoplasirano sa dva boda i trećeplasirano sa jednim bodom. Takmičar je obavezan da prilikom promene kurirskih torbica sjaše sa konja, da se vrati u kontaktu sa konjem i torbicom, koja u odlasku i povratku mora biti preko ramena, odnosno preko vrata dijagonalno. Torbica mora ostati okačena o stub.

Gađanje kopljem

Zadatak takmičara je da rastojanje od 50 metara pređe za najviše četiri i po sekunde i da gađa kopljem u metu sa rastojanja od osam metara. Ispunjeno vreme i pogodak u centar donose tri boda, u srednji krug dva boda i u spoljni krug jedan bod. Pogodak je ispravan samo ukoliko je vrh koplja ostavio trag na meti ili se zabio u površinu mete. Prestup se određuje prema jahaču takmičaru, a ne prema konju. Koplje se nosi u desnoj ruci.

Seča sabljom

Zadatak takmičara je da rastojanje od 68 metara pređe za najviše šest i po sekundi i izvrši tri zadatka: skidanje figure glave sabljom sa postolja, seču lubenice na postolju i probijanje mete prečnika 30 centimetara koja se nalazi na tlu. Ispunjeno vreme i uspešno izvršen zadatak donose takmičaru za svaki zadatak po jedan bod. Rastojanje od starta do prve mete je 50 metara, od prve do druge je osam metara, a od druge do treće je 10 metara. Sablja se mora nositi desnom rukom ispred tela.

Sudije

Kao svako takmičenje, ono mora da ima i sudije. Tako je bilo od prvog dana igara. Po pravilu su to bili sudijski kolegijumi koji su kolektivno donosili odluke na osnovu merljivih podatka, deleći posao među sobom. Jedni su merili vreme, drugi pratili poštovanje propozicija, rukovanje rekvizitom, fer-plej na stazi i mnoge druge elemente. Događalo im se da zadatak ne bude uvek lak, kako to obično biva kada su merljive vrednosti u pitanju. Ponekad bi se učesnici pobunili, smatrali da su oštećeni, itd. Uvođenjem naprednih tehnologija (start mašina, foto finiš, mogućnost snimanja i repriziranja snimka) takve pojave su praktično eliminisane. Uostalom, poznato je da je konjički sport istovremeno i džentlmenski sport. Posebno se to odnosi na vitezove, jer ih i sama titula obavezuje da se ponašaju viteški.

Požarevačko konjarstvo do početka Igara imao je samo trojicu saveznih sudija. To su bili Blagoje Ivošević, Pavle Janić i Miroslav Stepanović. Zahvaljujući i Igrama, beležimo desetine afirmisanih imena ove odgovorne funkcije: Blagoje Urošević, Pavle Janić, Mirko Miljković, Miodrag Petrović-Kum, Rade Miljković, Boško Kuzmić, Dušan Kuzmić, Dragan Žikić, Slaviša Žikić, Vlada Vukosavljević, Rajko Golić, Prvoslav Mošić, Petar Urošević, Boško Urošević, Miša Urošević, Radomir Avramović, Dragan Srejić, Vojislav Jovičić, Radiša Jocić, Radomir Jovanović, Zlatomir Marić, Radiša Savić, Radiša Stojković, Slobodan Kojić, Aleksandar Avramović, Radiša Jotić, Ristić Zoran, Aleksandar Milenković, Radiša Stojićević, Ratomir Marjanović, Vojin Mirković, Rade Milovanović, Jelena Urošević, Tošić Milena, Dragan Hadžić, dr Ljubomir Hadžić, Dušan Janković, Đorđe Cvejić, Aleksandar Ostojić, Ivan Miloš, Dragan Cvejić, Mirko Stojanović, Mirjana Jovičić, Ljubiša Petrović, Mirko Dodić, Bojana Živković, Dejan Nikolić, Marko Milenković, Aca Radovanović, Dragan Lazić, Predrag Jovanović, Nevena Filipović, Bojan Josifovski, Ljubomir Jacić, Nenad Anđelić, Stefan Nedeljković. Na višeboju su najčešće sudili nastavnici i profesori fizičke kulture iz našeg kraja, uz učešće aktivnih, iskusnih konjanika: Mihajlo Ilić, Branko Sedlić, Stojan Dragić-Stole, Mile Ristić, Goran Seger, Dragan Nikolić, Vesna Vujičić, Jelena Urošević, Miloš Savić, Ljubiša Petrović, Vojislav Milanović i Milena Šubić.

Prvi trener bio je iskusni učesnik u predratnim trkama Miodrag Petrović – Vitez koji je na prvih šest Igara trenirao takmičare. Njega nasleđuje imenjak Miodrag Petrović-Kum, koji je osam godina trenirao višebojce. Usled velikih obaveza (upravnik Ergele), svoju dužnost predao je Miroljubu Mirkoviću-Mirku koji je i sam bio višebojac. Godine 1985. zbog bolesti svoje mesto ustupa takođe iskusnom višebojcu Petru Uroševiću-Periši koji je taj posao obavljao do 1994. godine, kada ga nasleđuje višestruki pobednik i dugogodišnji rekorder višeboja, Rade Milovanović koji i sada obavlja tu dužnost.

U sledećem nastavku: “Jesen stiže, dunjo moja“

Tekstove objavljujemo utorkom

About
Latest Posts

Dragi Ivić

Diplomirao na FDU u Beogradu, na grupi scenska produkcija (nekada - organizacija scenskih i kulturno-umetničkih delatnosti). Radio u Centru za kulturu Požarevac. Sada je u penziji.
Član međunarodnih stručnih žirija filmskog festivala ''Sergej Bondarčuk'' u Volokolamsku, gradska oblast Moskve i pozorišnog festivala ''Bosfortski agoni'' u Kerču, Krim , Ruska Federacija.
Dobitnik dve Oktobarske nagrade - Grada Beograda i Grada Požarevca.

Član Skupštine Matice srpske.

Supermoderator foruma MyCity Military i stalni saradnik sajta Oružje online.
Bavi se filmskom, pozorišnom i književnom kritikom.