Rezultati Konkursa ,,Slobodan Stojanović“

Žiri u sastavu : Dragana Bošković, teatrološkinja, Vukica Strugar, novinarka i Miško Milojević, reditelj, doneo je jednoglasnu odluku da se nagrada za dramski tekst„Slobodan Stojanović“, za 2022. godinu, na Konkursu koji objavljuje Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ u Požarevcu, dodeli drami „Titove maserke slušale su Pankrte“, autora Predraga Crnkovića.

U konkurenciji sa još 14 drama, tekst je prispeo na Konkurs pod rednim brojem 10.

OBRAZLOŽENjE

Ovogodišnji Konkurs za dramu „Slobodan Stojanović“ okupio je autore koji su se bavili širokim dijapazonom tema, od literarnih povoda do farsičnih replika na stvarnost u kojoj živimo. Drama „Titove maserke slušale su Pankrte“, pod šifrom „Čiča Draža ili hrvatska plaža“, književnika i prevodioca Predraga Crnkovića, izdvojila se, najpre, ozbiljnošću istraživanja naše novije istorije u dugih dvadeset pet godina, od 1977. do 2012, a onda i spretnim vođenjem dramske radnje i zaokruženim, istinitim i životnim likovima.
Kroz sudbinu dva glavna junaka, Vlaste i Đure, suprotstavljene partizansko/četničke provenijencije i iz takvih porodica, koji će na kraju, završiti kao članovi Službe, inkorporirani u sve mane problematičnog društva, Predrag Crnković je, uz detaljne didaskalije i pažljivo odabranu rok i pop muziku iz tih vremena, mapirao kako ukus nacije, tako i sentiment, koji je vodio ovdašnjeg čoveka kroz redovno pogrešne izbore, kojima se priklonio u smutnim vremenima.

Ciitiraću autora, u ovom tekstu ravnopravnog dramskog lika i sudionika vremena:

„Ovo je komad o generaciji šezdesetih, za koju se tvrdi da je jedina živela ispod staklenog zvona. Ta zemlja „između Istoka i Zapada“ bila je uglavnom „kul“, ali danas to reći, znači, isključiti se iz društvenog života. Kasnije generacije – zbog manjka obrazovanja –nisu imale glave pune informacija i zabluda, koje su kao bukagije sprečavale šezdesetaše da se priviknu na novo stanje stvari, a starije generacije (kojima je „ sve bilo jasno“) kao da su pomislile da je vreme „ za naplatu Titovih zabluda“.

Ketmanstvo se ispostavilo kao glavni modus vivendi, kao da ama baš ništa nije bilo ukorenjeno, ni samoupravljanje, ni bratsvo i jedinstvo, ni „prozapadna orijentacija“, ni nesvrstanost, ni stanovi, ni letovanja, ni besplatno lečenje, niti to što si „ mogao noću u parku mirno da spavaš“…“

PREDRAG CRNKOVIĆ (1967, Beograd), srpski je pisac i prevodilac. Preveo je četrdeset knjiga, sa danskog, švedskog, norveškog i engleskog jezika. Objavio je sedam romana, kao i jednu zbirku pripovedaka. Poeziju, kritiku, priče i eseje objavljivao je u više književnih časopisa. Nosilac je Nagrade „Branislav Nušić“, Udruženja dramskih pisaca Srbije, za dramu „Trbuhozborac“.
Pozorišni komad „Titove maserke slušale su Pankrte“ je složena, višeslojna dramska struktura, koja ostavlja budućem reditelju da je organizuje i formatira po sopstvenom daru, jer nudi bogatu i razuđenu feljtonsku građu, sa obiljem dokumenata i stvarnih događaja, ali i tačnu i istinitu autorovu misao o moći ketmana, da se okoristi duhovitom poslovicom „što ga više menjaš, sve više ostaje isto“, što su učinili i junaci Crnkovićeve drame, Vlasta i Đura, koji su se, kao roker, panker, nacionalista, četnik…“…ponovo sreli na Ju radiju u periodu 1995 – 2000, na jedan volšeban način, kafkijanski preobraženi u miloševićevske patriotske žurnaliste“, kako duhovito poručuje autor.

Žiri se nada da ćemo ovu dramu i videti na pozorišnoj sceni.