Srbija je u januaru i februaru izvezla 12.000 tona maline, izjavio je u Arilju ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, dodavši da naša zemlja, takođe dominira i kada je reč o kvalitetu tog voća. Nakon sastanka sa hladnjačarima, Nedimović je naglasio da su netačne tvrdnje pojedinaca da domaću proizvodnju uništava uvoz maline, rekavši da je tokom prethodna dva meseca u Srbiju uvezeno samo 1.000 tona maline, i to najviše iz Bosne i Hercegovine (oko 600 tona).
Ministar je objasnio da je naša zemlja potpisala nekoliko sporazuma kojima se garantuje otvoreno tržište, dodavši da, kada je reč o kvalitetu, uvezena roba trenutno ne može da parira domaćoj. Kako je on rekao, plan je da se od maline napravi strateški poljoprivredni proizvod, i to ne samo kada je reč o njenoj ovogodišnjoj otkupnoj ceni, već i da se utvrdi raspolaže li Srbija s dovoljno kapaciteta za skladištenje kompletne proizvodnje tog voća u narednih nekoliko godina.
Malina ima više prednosti u odnosu na druge voćke. Lako se razmnožava počinje da rađa u prvoj ili drugoj godini posle sađenja a u trećoj godini dostiže pun rod. Plod dozreva u junu i julu kad na tržištu nema dovoljno svežeg voća. Rizik u proizvodnji maline je manji u odnosu na druge voćne kuture jer joj grad, mraz i vetar ređe pričinjavaju štete.
Najveći proizvođač maline je Rusija sa 90110 t, Poljska 37524 t, Čile 35000, SAD 32100 t, Nemačka 28285 t, Mađarska 27277t. U Srbiji se proizvodi 40-60.000 t maline. U našoj zemlji površine pod malinom iznose oko 10.000 ha, s tim da je poslednjih nekoliko godina registrovano povećanje što što govori i činjenica da su 2006 god. ukupne površine iznosile 16.354 ha.